Rashladni uređaji poput klima-uređaja i frižidera negativno utiču na životnu sredinu na više načina: proizvode značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji doprinose globalnom zagrevanju; povećavaju potrošnju električne energije, doprinose toplotnom zagađenju, posebno u urbanim područjima; povećavaju potrebu za dodatnom energetskom infrastrukturom; stvaraju probleme sa otpadom i reciklažom na kraju svog životnog veka, a takođe mogu izazvati buku koja utiče na kvalitet života.
Hlađenje trenutno čini oko 10 odsto ukupne potražnje za električnom energijom na globalnom nivou, a očekuje se da će se ova potražnja povećati, naročito u Latinskoj Americi i na Karibima. Prognoze ukazuju na porast broja dana sa visokim temperaturama za 29 odsto do 43 odsto između 2041. i 2060. godine u odnosu na period 1990-2000, što implicira značajno povećanje potrebe za efikasnim rashladnim rešenjima, navodi se na sajtu Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Pročitajte još:
- ZELENA REVOLUCIJA I CRNO ZLATO LATINSKE AMERIKE
- EU: PORAST OIE ZAHTEVA VEĆU SARADNJU ZARAD BOLJE FLEKSIBILNOSTI ENERGETSKOG SISTEMA
- ENERGY WEEK WESTERN BALKANS – POTENCIJALI OIE
Uprkos sve većoj potrebi, samo 15 odsto domaćinstava u ovim regionima trenutno poseduje klima-uređaje. Ovaj broj se povećao za 20 odsto u periodu od 2010. do 2022. godine, što odražava rast prihoda i poboljšanje životnog standarda. Projekcije sugerišu da bi se do 2050. godine vlasništvo nad ovim uređajima moglo čak i učetvorostručiti.
Efikasni rashladni uređaji su od suštinskog značaja za smanjenje potrošnje energije i smanjenje negativnih uticaja na okolinu. Statistike pokazuju da domaćinstva sa klima-uređajima troše između 35 odsto i 42 odsto više električne energije godišnje, što potvrđuje potrebu za većom efikasnošću radi smanjenja troškova. Interesantno je da, prema studijama Međunarodne agencije za energiju (IEA), efikasniji klima-uređaji ne moraju nužno biti skuplji u početnoj kupovini.
Uvoz efikasnijih klima-uređaja i frižidera mogao bi rezultirati uštedom od oko 20 teravat sati energije i ekonomskom uštedom od 3,4 milijarde dolara u periodu od 2020. do 2030. godine, govore podaci IEA.
Energetski portal
