Mada bez električne energije ne možemo da zamislimo svoju svakodnevicu, ne mogu se zanemariti negativni uticaji koje njena proizvodnja iz fosilnih goriva ima po životnu sredinu i ljudsko zdravlje.
Naime, proizvodnja električne energije se u svetu još uvek većinom zasniva na upotrebi fosilnih goriva, među kojima je najzastupljeniji ugalj. Tako, 2021. godine 36 odsto ukupne električne energije na svetskom nivou proizvedeno je korišćenjem ovog energenta. Pri sagorevanju fosilnih goriva termoenergetska postrojenja emituju u atmosferu praškaste čestice, kao i okside sumpora, azota i ugljenika.
Među sumpornim oksidima najznačajniji je sumpor-dioksid (SO2), čije visoke koncentracije ugrožavaju biljni i životinjski svet izazivajući kisele kiše, dok kod ljudi povećavaju rizik obolevanja od raka i respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, oksidi sumpora doprinose stvaranju čestičnog zagađenja – sekundarnih PM čestica, koje automatske merne stanice prepoznaju kao partikularne čestice, a ne kao gasove iz kojih su nastale.
Takođe, sekundarne PM čestice merne stanice često ne propoznaju jer se radi o česticama izuzetno malog promera. U Srbiji se dozvoljeni nivo emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana već godinama višestruko premašuje. Samo 2020. godine, emisije iz termoelektrana u Srbiji bile su veće od emisija sumpor-dioksida iz čak 221 termoelektrane u Evropskoj uniji.
Pročitajte još:
- SRBIJA PLANIRA DA 2023. GODINE UVEZE 70 ODSTO VIŠE UGLJA
- KOJE ZEMLJE SU ISPUNILE OBEĆANJE DATO U GLAZGOVU I DA LI SU PRESTALE DA FINANSIRAJU FOSILNA GORIVA?
- TERMOELEKTRANA-TOPLANA “ZRENJANIN” NAKON DESET GODINA PONOVO PUŠTENA U RAD
Jedan od načina da se ove emisije smanje jeste izgradnja postrojenja za odsumporavanje, u kojima se sprovodi tehnološki postupak uklanjanja SO2 iz dimnih gasova. Devedestih godina se krenulo sa izgradnjom ovih postrojenja u termoelektranama u Evropi, dok su novije termoelektrane od početka bile opremljene postrojenjima za odsumporavanje.
U Srbiji je, međutim, prva upotrebna dozvola za postrojenje za odsumporavanje izdata tek početkom 2023. godine, iako je prosečna starost termoelektrana u Srbiji iznad 45 godina. Izgradnja ovih postrojenja predstavlja dugotrajan i složen proces koji zahteva puno resursa, kako ljudskih, tako i finansijskih. Procenjuje se da izgradnja bloka od 200MW košta između 70 i 90 miliona evra, pri čemu treba uzeti u obzir da rad ovih postrojenja dodatno povećava troškove rada termoelektrane.
Primera radi, postrojenje za odsumporavanje bloka od 300MW povećava potrošnju energije unutar termoelektrane za oko 11MW, za koliko će biti manje energije predate u sistem. Prema današnjim cenama od oko 350 evra/MWh, procenjuje se da bi rad ovih postrojenja termoelektrane koštao preko 30 miliona evra godišnje.
Pri tome, treba imati u vidu da ova postrojenja “ne idu sama”, već praćena velikim količinama otpada i otpadnih voda, koja je potrebno tretirati na adekvatan način kako bi se sprečili negativni uticaji po životnu sredinu. Uz to, dolazi do povećanih emisija ugljen-dioksida (CO2), kako iz kreča koji se koristi u ovom postupku, tako i usled smanjene proizvodnje energije po toni uglja. Dakle, uz rad ovih postrojenja se sagorevanjem iste količine uglja dobija manje električne energije. Veća potrošnja energije u samoj elektrani vodi padu njene energetske efikasnosti ispod 30 odsto, usled čega se postavlja pitanje da li bi ijedna termoelektrana na Zapadnom Balkanu mogla da uskladi svoj rad sa zahtevima Direktive EU o industrijskim emisijama koja se će se na stara velika postrojenja za sagorevanje primenjivati od 2028. godine.
Dok ulaganja u postrojenja za odsumporavanje doprinose smanjenju sumpor-dioksida u vazduhu, neophodno je imati u vidu i širu sliku – da su to i dalje ulaganja u proizvodnju energije iz uglja. Posledice takve politike građani već uveliko osećaju.
Odluka o izgradnji postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama EPS-a u Obrenovcu i Kostolcu doneta je bez prethodne analize raspoloživih opcija, te ekonomskih i ekoloških posledica izabranih rešenja. Zato se neminovno postavlja pitanje, da li je ipak svrsishodnije uložiti sredstva i napore u diversifikaciju izvora energije, energetsku efikasnost i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i time suštinski doprineti zaštiti životne sredine i ljudskog zdravlja.
Izvor: RERI
