Zasejane površine pod cvećem i ukrasnim biljem iznose oko 550 hektara i imaju trend rasta, saopšteno je u Privrednoj komori Srbije. Potrošnja i prodaja cveća rastu godišnjom stopom od 20 odsto, tako da je trenutna vrednost domaćeg tržišta u ovoj oblasti oko 43 miliona evra. Okolina Vrnjačke Banje jedna je od najznačajnijih regija za uzgoj cveća u Srbiji, jer tamošnji proizvođači, iako suočeni sa brojnim izazovima i poteškoćama, iz godine u godinu povećavaju proizvodnju i plasman svojih proizvoda.
Površine pod cvećem u Srbiji znatno su veće nego što pokazuju zvanični podaci, smatraju u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS-e. Za plantažnu i plasteničku proizvodnju cveća opredeljuje se sve više poljoprivrednika. Najznačajniji, u okolini Vrnjačke Banje, su i veliki izvoznici. Radoljub Seočanac se 25 godina bavi proizvodnjom cveća. Njegovi zasadi u Novom Selu kod Vrnjačke Banje prostiru se na 3.000 metara kvadratnih. Tržištu isporučuje oko 100.000 biljaka godišnje. Biljke, koje će isporučiti na tržište uoči 8. Marta, zasadio je u avgustu prošle godine, kada su mu dobavljači iz Italije, Nemačke i Holandije isporučili rasadni materijal.
„Proizvodnja traje celu godinu. Sada je prvi deo, taj prodajni, a uporedo sa tim ide prolećni deo, gde je sve, i to dobrim delom, spremno. Posejali smo semena za te male biljke. Sve je to u fazi nicanja tako da, za sada, sve ide kako treba. Nadamo se i vreme će da nas posluži do kraja da to izvedemo sve sa, što se kaže, 100 posto kvaliteta”, kaže Radoljub Seočanac iz Novog Sela.
- Pročitajte još:
- Đubrivo poskupelo za 50 do 100 evra po toni: Kako će se to odraziti na srpske poljoprivrednike?
- Javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje u biljnoj proizvodnji
- Evropska komisija predstavila viziju budućnosti poljoprivrede i proizvodnje hrane
Radoljub tvrdi da su ulaganja u proizvodnju cveća velika. Prosečan plastenik košta oko 2.500 evra. Za kvalitetan sadni materijal, prihranu, ogrev i održavanje potrebno je uložiti dodatnih 5.000 evra. Uloženo se vrati tek za devet meseci. Treba pratiti i trendove u prozvodnji i kada je reč o nabavci novih mašina i opreme.
„Uvek smo za to da se investira i moramo, da bi pratili trendove. Prošle godine smo konkretno investirali u jedan brejker za big bale. Naravno uzeli smo kredit za to. Predali smo za subvencije. Subvencioniše nas država do milion i po. Čekamo odluku. Nadamo se povoljnom ishodu i za to”, dodaje Radoljub Seočanac.
Proizvođači cveća smatraju da su podsticaji države evidentni, ali neophodno je pokretati i nove. Država i poljoprivrednici moraju zajedno da rade na povećanju površina, smatraju članovi grupacije za proizvodnju cveća i ukrasnog bilja pri komori Srbije. Tržište cveća je specifično. Garden centri za distribuciju moraju da imaju dovoljne količine na stanju u tačno određenom periodu godine.
„Sav taj proces proizvodnje je dug. Moramo uvek da imamo veliku količinu na stanju, jer nikada ne znamo kolika će biti potražnja. Očekujemo iz godine u godinu da će potražnja biti sve veća”, objašnjava Jovana Seočanac, iz Garden centra Vrnjci.
Srbija je veliki konzument cveća. Domaći proizvođači ne podmiruju potrebe tržišta. Svake godine na uvoz cveća potrošimo oko 37 miliona evra. Izvoz, iako raste, iz godine u godinu iznosi tek šest miliona evra.
Izvor: RTS
