SEPA i BATUT: Ključni partneri za unapređenje eko-zdravlja
Briga o stanju celokupnog ekosistema, sadržana u konceptualnim ciljevima eko-zdravlja, zahteva interakciju između svih stručnih službi i institucija iz sistema zdravstva i zaštite životne sredine. U želji da predstavimo kako se u našoj zemlji vodi sistemska briga o zdravlju, razgovarali smo sa predstavnicima dve najvažnije institucije Republike Srbije koje sprovode aktivnosti u spomenutoj oblasti.
EP: Kako se institucionalno definiše eko-zdravlje i kakav pristup ono podrazumeva?
Filip Radović: Kovanica eko-zdravlje primarno označava oblast istraživanja o uticaju promena u ekosistemu na ljudsko zdravlje. Poslednjih godina, ova istraživačka disciplina koja ispituje promene u biološkom, fizičkom, društvenom i ekonomskom okruženju i povezuje ih sa ljudskim zdravljem premešta se iz istraživačkih centara i u institucije, gde okuplja lekare, veterinare, ekologe, ekonomiste, prostorne planere i mnoge druge stručnjake iz oblasti prirodnih i društvenih nauka, kako bi na osnovu rezultata istraživanja preduzeli određene akcije u cilju preventive, adaptacije na nastale promene životne sredine i uklanjanja njihovih posledica.
Verica Jovanović: Eko-zdravlje se može definisati kao multidisciplinarni koncept koji predstavlja deo javnog zdravlja, odnosno stepen zdravlja i blagostanja, kome zajedno teže društvo, zajednice i populacije. Eko-zdravlje se doseže simbiozom ekosistema i aktivnosti koje se sprovode u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja globalno.
Aktivnosti iz ekosistema predstavljaju instrumente za prikupljanje neophodnih podataka, čijom se analizom izdvajaju najznačajnije mere za očuvanje i promociju zdrave životne sredine, koja je preduslov zdravlja stanovništva.
Interdisciplinarni, međusektorski pristup podrazumeva prožimanje sadržaja iz jedne oblasti u drugu, iz životne sredine u očuvanje i unapređenje zdravlja, kako bi se što potpunije rešili određeni problemi i izazovi sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu, radu i životnoj sredini.
EP: U kom se sektoru najbolje ogleda povezanost između stanja životne sredine i javnog zdravlja?
Filip Radović: Više od pet miliona ljudi u svetu umire od bolesti uzrokovanih nečistom vodom tokom samo jedne godine. Procenjeno je i da zbog nedostupnosti pijaće vode, loših zdravstvenih i higijenskih uslova oko šest hiljada dece u svetu svakodnevno izgubi život .
Brojni rizici za zdravlje ljudi prete iz svih sektora životne i radne sredine. Svake godine 100 miliona ljudi oboli od malarije, a život izgubi približno dva miliona ljudi. Ovu bolest prenose komarci, kojima za razmnožavanje pogoduju visoke temperature. Trend porasta temperatura prisutan je usled klimatskih promena, a odgovornost za njih je multi-sektorska.
Verica Jovanović: Posledice po zdravlje zbog upotrebe zdravstveno neispravne vode za piće prisutne su povremeno i u našoj zemlji. U tim retkim situacijama, kada se ovakva pojava utvrdi, okružni instituti i zavodi za javno zdravlje imaju značajnu ulogu u propisivanju neophodnih mera za kontrolisano vodosnabdevanje i za saniranje nastalog problema, u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije.
No, uloga zavoda i instituta ogleda se, pre svega, u nadzoru nad redovnim kontrolama ispravnosti vode za piće i primeni mera za unapređenje kvaliteta vodosnabdevanja.
EP: Kako ocenjujete svest stanovništva o važnosti očuvanja javnog zdravlja i životne sredine u Srbiji i na globalnom nivou? Da li su ove teme dovoljno zastupljene u javnosti?
Filip Radović: Svest o važnosti očuvanja životne sredine i njenog unapređenja svakako je prisutna u značajnom delu zajednice. Međutim, upitno je da li sredstva javnog informisanja tome daju primat u izveštavanjima. Poslednjih meseci primetna je veća medijska zastupljenost tema iz ove oblasti, a nosioci te aktivnosti su pre svega predstavnici državnih organa i lokalne samouprave.
Verica Jovanović: Umesto ocene svesti šire javnosti o važnosti očuvanja zdravlja, i spoznaje uticaja životne sredine na zdravlje, istakla bih važnost saradnje sa medijima. Partnerski odnosi sa institutima, zavodima i resornim ministarstvima, ovoj značajnoj temi omogućavaju još više medijskog prostora.
Sa gledišta svake društvene zajednice, zaštita i očuvanje životne sredine je prioritet od sveukupnog značaja za društvo. Zdrava životna sredina je osnov za razvoj i očuvanje ljudske egzistencije i bitan faktor za kvalitet života stanovništva. Zato se ustanove javnog zdravlja posebno bave uticajima iz životne sredine, koji mogu dovesti do nepovoljnih rezultata po zdravlje građana, i one kontinuirano sprovode različite promotivne aktivnosti, predavanja, tribine i objavljuju saopštenja u cilju razmene informacija i unapređenja spoznaje građana o značaju očuvanja zdravlja životne sredine. Misija Instituta za javno zdravlje Srbije posvećena je unapređenju i očuvanju sveukupnog zdravlja stanovništva, što istovremeno podrazumeva i unapređenje eko-zdravlja.
„Batutov” Centar za promociju zdravlja, među različitim ciljnim grupama, uključujući i školsku decu, sprovodi brojne promotivne kampanje u ovoj oblasti kako bi se unapredila informisanost celokupnog stanovništva o eko-zdravlju. Centar za higijenu i humanu ekologiju definiše ključne teme i oblasti u kojima je potrebno sprovesti promotivne aktivnosti.
EP: Koja specifična znanja i infrastruktura su potrebni za institucionalno bavljenje eko-zdravljem?
Filip Radović: Suštinske aktivnosti koje eko-zdravlje nastoji da pruži, jesu inovativna i praktična rešenja za smanjenje negativnih uticaja promena koje nastaju u ekosistemu na zdravlje. U tom smislu je neophodna podrška naučno-obrazovne zajednice, pre svega kroz usavršavanje visokoškolovanih kadrova.
Verica Jovanović: Stručne službe i institucije iz sistema zdravstva i zaštite životne sredine, zajedničkim snagama bi trebalo da sačine kratkoročne operativne planove, čija bi primena dovela do unapređenja obrazovanja, informisanosti i promene stavova i ponašanja svih nas u cilju očuvanja i zaštite životne sredine.
Tehnološke inovacije u monitoringu, unapređenje postojećih znanja, usavršavanje stručnjaka u zemlji i inostranstvu i izgradnja neophodne infrastrukture koja doprinosi smanjenju zagađenja, predstavljaju ključne korake za unapređenje eko-zdravlja. Zadatak celokupnog društva je kontinuirano praćenje parametara zagađenja vazduha, vode, zemljišta i dejstva ostalih faktora iz životne sredine koji utiču na zdravlje, a ministarstva, instituti i zavodi za javno zdravlje, lokalne samouprave i druge institucije obezbeđuju njihovu logistiku odnosno sprovođenje.
EP: Kakva je međusobna saradnja institucija koje predstavljate?
Filip Radović: Agencija za zaštitu životne sredine blisko sarađuje sa Institutom „Batut”. Set indikatora zaštite životne sredine koji su uvršteni u Nacionalnu listu indikatora za izveštavanje o stanju životne sredine, obuhvata i kvalitet vode za piće. Institut „Batut” na osnovu podataka praćenja kvaliteta vode za piće iz javnih vodovoda dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine izveštaj koji se pridružuje ostalim indikatorima u godišnjem izveštaju o stanju životne sredine i potom se dostavlja Vladi Republike Srbije.
Pri izradi procene „Nedostatak vode za piće”, Agencija za zaštitu životne sredine bila je koordinator istoimene podgrupe u sklopu izrade Nacionalne procene opasnosti, kao što su zemljotresi, poplave, požari, tehničko-tehnološke opasnosti, pandemije, epidemije i slično. U radu podgrupe „Nedostatak vode za piće” učestvovao je i predstavnik „Batuta”.
Verica Jovanović: Saradnja između dve resorne oblasti zdravlja i životne sredine, nesumnjivo predstavlja jedan od ključnih poduhvata u cilju globalnog unapređenja zdravlja – kako životne sredine, tako i stanovništva.
Institut za javno zdravlje Srbije i Agencija za zaštitu životne sredine potpisale su ugovor o poslovno-tehničkoj sradnji, u cilju unapređenja spomenute kooperacije. Dosadašnja kontinuirana saradnja ogleda se u razmeni podataka iz životne sredine, koji su od interesa za zdravlje, kao i parametara koji se odnose na postupanje sa opasnim tokovima otpada, vodosnabdevanjem, stanjem otpadnih voda i dr. U narednom periodu, s obzirom na potrebu harmonizacije propisa i prakse u oblasti životne sredine u vezi sa otvaranjem Poglavlja 27, a u sklopu procesa pridruživanja Evropskoj uniji, planiramo intenziviranje ove saradnje.
EP: Kakva je saradnja vaše institucije sa drugim institucijama u spomenutoj oblasti?
Filip Radović: U oblasti sprovođenja monitoringa kvaliteta površinskih voda Agencija za zaštitu životne sredine, s obzirom da je akreditovana samo za fizičko-hemijske i biološke parametre, dostavlja vodu na mikrobiološku analizu okružnim zavodima i institutima za javno zdravlje. Na radiološki pregled takođe se dostavljaju uzorci vode akreditovanim laboratorijama u ovoj oblasti.
Verica Jovanović: Osim do sada spomenutih ustanova, Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu i Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, takođe su odgovorne partnerske institucije za praćenje procesa životne sredine.
„Batut” sarađuje, pre svega, sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, koje na teritoriji okruga prate stanje i promene zdravlja i stanje životne sredine.
Saradnja „Batuta” sa institucijama koje nisu u mreži zdravstvenih ustanova za ocenu uticaja životne sredine na zdravlje ima veliki značaj, jer se kroz nju definišu potrebe za prioritenim merama koje treba preduzeti u zajednici, a koje dovode do očuvanja i unapređenja vodosnabdevanja, odlaganja otpadnih voda, upravljanja različitim tokovima otpada, procene stanja vazduha i sličnih pojava koje utiču na zdravstveno stanje stanovništva.
Agencija za zaštitu životne sredine je nesumnjivo ključna institucija sistema.
EP: Kakvo je trenutno stanje u Srbiji u oblasti javnog zdravlja i životne sredine?
Filip Radović: Kako bih najpreciznije predstavio situaciju izdvojiću zaključke iz nedavno objavljenog Izveštaja o stanju kvaliteta životne sredine u Srbiji za 2016. godinu, koji je izradila Agencija za zaštitu životne sredine. Najveće emitovane količine oksida sumpora, oksida azota i praškastih materija u ambijentalnom vazduhu potiču iz termoenergetskih postrojenja, proizvodnje i prerade metala, prehrambene i mineralne industrije.
Tokom 2016. godine vazduh je bio čist ili neznatno zagađen, osim na području grada Kragujevca, Valjeva, Subotice i Sremske Mitrovice, gde je periodično bio prekomerno zagađen. Prema kompozitnom indikatoru „Srpski indeks kvaliteta vode” kvalitet vode na slivu Dunava u periodu od 2006. do 2015. godine se poboljšava, dok na slivu Morave i Save nema značajnih promena u trendu kvaliteta površinskih voda.
Tokom 2016. godine, zaštićeno je još 310 ha teritorije Republike Srbije. Proizvedeno je oko 7,3 miliona tona otpada, od čega 7,23 miliona tona ima karakter neopasnog, dok približno 74 hiljada tona spada u opasan otpad. Najveći proizvođači otpada su termoenergetski objekti.
Programu „Čistije proizvodnje” tokom 2016. godine priključilo se 18 kompanija, pa smo na kraju 2016. imali 95 kompanija koje posluju u skladu sa ovim programom.
Verica Jovanović: Stanje u oblasti javnog zdravlja nije jednostavno predstaviti. O stanju životne sredine prikuplja se veliki broj podataka, uključujući i one koji se tiču rizika po zdravlje ljudi, ali se oni retko mogu dovesti u dokazanu vezu sa zdravljem. S druge strane, u sistemima javnog zdravlja mere se parametri zdravstvenog stanja, ali se teže dovode u vezu sa uslovima u životnoj sredini.
Podaci koji opisuju stanje javnog zdravlja se prikupljaju kao rutinski statistički pokazatelji obolevanja i umiranja od najzastupljenijih i ostalih bolesti, prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti.
Nezarazne bolesti (bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, povrede i drugo) već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji. Vodeći uzroci umiranja u Srbiji gotovo su identični onim u razvijenim delovima sveta.
U Srbiji godišnje od svih uzroka smrti život izgubi približno 100.000 ljudi. Gotovo svaki drugi stanovnik Srbije umre od bolesti srca i krvnih sudova, svaki peti od malignih tumora i svaki deseti od posledica povreda, dijabetesa i opstruktivnih bolesti pluća. Pored rutinskih statističkih pokazatelja zdravlja, kao dopunska, a istovremeno od velikog značaja za potpuniju ocenu stanja javnog zdravlja, koriste se istraživanja zdravlja stanovništva. Prema podacima nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva, u Srbiji je 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase bilo 40,4 odsto normalno uhranjenog stanovništva, dok je više od polovine (56,3 odsto) bilo prekomerno uhranjeno.
EP:Vaša preporuka našim čitaocima za zdrav život?
Filip Radović: Jedan od najvećih problema modernog društva predstavlja nedostatak fizičke aktivnosti. Kako bismo bili odgovorni prema životnoj sredini, moramo biti najpre odgovorni prema sebi. Potrebno je za početak da danas napravimo makar nekoliko koraka više nego prethodnog dana i popijemo čašu vode više nego inače. Jedna studija je dokazala da gubitak telesne mase od samo 10 odsto pomaže u smanjenu krvnog pritiska i produžuje život.
Verica Jovanović: Svakoga dana učinimo jedno zdravo delo za svoj način života i rada, svoje najbliže, svoje radno i životno okruženje. Čuvajući životnu sredinu zajedničkim snagama, produžičemo život i sebi i generacijama koje nas nasleđuju. Bez obzira na velike izazove koje donosi tehnološki i socioekonomski razvoj, izdvojimo bar 30 minuta dnevno za jednostavne i često zaboravljene prakse i zdrave izbore: šetnju, fizičku aktivnost i čuvanje svog životnog okruženja. Mreža instituta i zavoda za javno zdravlje u Srbiji je vaša podrška i partner u misiji zdravlja.
U unapređenju javnog zdravlja učestvuju pre svega institucije sistema iz oblasti životne sredine i zdravlja, ali učestvujemo i svi zajedno, bez obzira na profesiju, posao kojim se bavimo, mesto življenja ili životno doba. Neophodan je pojedinačan i sinergijski doprinos.
OTVORENI PODACI
Sajt Agencije za zaštitu životne sredine sadrži prikaz prošlih i aktuelnih aktivnosti, izveštaje, stručne radove i prezentacije rezultata istraživanja i projekata u kojima su učestvovali zaposleni. Posebno je posećena njihova facebook stranica.
Sedam državnih organa Republike Srbije, među kojima je i Agencija za zaštitu životne sredine, otvorilo je svoje podatke. Podaci o svim medijumima životne sredine na portalu data.sepa.gov.rs dostupni su u obliku lakom za preuzimanje i promenu formata prema individualnim potrebama, kao i ukrštanje s drugim skupovima podataka.
U sistemu zdravstvene zaštite, poslove praćenja faktora rizika koji utiču na zdravlje stanovništva, kao i kretanje oboljevanja i smrtnosti od različitih bolesti, obavljaju Instituti i zavodi za javno zdravlje na teritoriji pojedinačnih okruga, a za celokupnu teritoriju Republike Srbije Institut za javno zdravlje Srbije batut.org.rs.
Oblasti delovanja javnog zdravlja su mnogobrojne i međusobno se prožimaju, no programske celine životna sredina i zdravlje stanovništva, kao i radna okolina i zdravlje stanovništva su najdirektnije povezane sa eko-zdravljem i njima se na Institutu „Dr Milan Jovanović Batut“ bavi prvenstveno Centar za higijenu i humanu ekologiju.
Aktivnosti su uglavnom programske, i predstavljaju redovan posao Instituta u oblasti analize i praćenja stanja životne sredine. Aktuelne su i projektne aktivnosti u okviru procene rizika i opasnosti po zdravlje u vanrednim situacijama, kao i merenje uticaja zagađenja na zdravlje stanovništva, sa osvrtom na zagađenje vazduha, vode i zemljišta na pojedinim teritorijama Republike.
Težnja ka modernizaciji pristupa u praćenju životne sredine, koja podrazumeva dostupnost podataka iz različitih medijuma sve je prisutnija u svetu. Ka tome bi trebalo težiti, ali su neophodni moderni informacioni sistemi i softveri. Potrebno je pravovremeno učiniti dostupnim i stručna tumačenja podataka, kroz kratke izveštaje, da bi se predupredio rizik od pogrešnih i nepotpunih tumačenja.
Najbolja praksa je preuzimanje „open data“ modela iz razvijenih zemalja Evropske unije i sveta.
http://www.batut.org.rs/download/publikacije/ IstrazivanjeZdravljaStanovnistvaRS2013.pdf http://data.sepa.gov.rs http://www.batut.org.rs
Priredila: Marija Nešović
Ovaj intervju je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.
