Po podacima Agencije za zaštitu životne sredine, utvrđeno je najlošije stanje u rekama i kanalima u Vojvodini. U većinu reka u Srbiji se izlivaju komunalne i industrijske otpadne vode. Voda je najčistija u malim vodotocima brdsko-planinskih oblasti u istočnoj, jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji, a najčistije reke ugrožene su minihidroelektranama.
Ujedinjene nacije su 2010. godine proglasile pravo na vodu kao osnovno ljudsko pravo. Meštani sela Dadinca uspeli su višemesečnim barikadama da spreče protivzakonitu izgradnju treće minihidrocentrale na Rupskoj reci i sačuvaju vodu koja im je neophodna za život.
„Dadince nema svoje vodosnabdevanje. Ljudi se snabdevaju vodom iz bunara, na svim mestima gde su sagrađene elektrane došlo je do presušivanja korita reke i okolnih izvora. Time je ne samo vodosnabdevanje nego i cela egzistencija naroda u tom području bi bila ugrožena“, naglašava dr Miloš Nikolić iz inicijative „Bitka za Vlasinu“.
Izmenjeni su Zakon o zaštiti prirode i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i načelno je zabranjena gradnja u zaštićenim područjima, osim ako se ne proceni da je to u javnom interesu.
„Neophodno je da se izmene propisi vezani za zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu na način da svi projekti na našim rekama zahtevaju procenu uticaja koja bi nam onda rekla da li vredi graditi takve projekte“, navodi Žaklina Živković iz inicijative „Pravo na vodu“.
PROČITAJTE JOŠ:
- OTPOČELO PUŠTANJE PREČIŠĆENE RADIOAKTIVNE VODE IZ FUKUŠIME
- OBRENOVAC TREBA DA DOBIJE POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA I JOŠ 100 KM KANALIZACIJE
- ZELENO SVETLO ZA GRADNJU POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U “TENT B”
„Rade se samo ako su instalisane snage iznad dva megavata, inače se redovno ne rade čak i kada ih ima više na jednom slivu, ili jednom vodotoku. Na taj način je potpuno devastiran sliv Pčinje na kojoj je izgrađeno osam mini-hidroelektrana, iako ta reka protiče kroz zaštićeno prirodno dobro. Navešću primer Vlasine na kojoj je uzgrađeno 10 hidroelektrana u nizu. Ova reka je duga 70 kilometara, a 31 kilometar protiče kroz cevi i to je razlog zbog čega je neophodno da se uvek rade procene uticaja bez obzira na instalisanu snagu“, naglašava Strahinja Macić iz Organizacije za političku ekologiju.
Po direktivi Evropskog parlamenta i Saveta, voda nije komercijalni proizvod kao drugi, već nasleđe koje mora biti štićeno, branjeno i tretirano kao takvo. I ako se koristi za potrebe industrije, poljoprivrede, dobijanje energije i u druge svrhe, mora da se koristi na način da se ne zagađuje i da se sačuva i za buduće generacije.
„Na nivou Evropske unije doneta je kompleksna zakonska regulativa o zaštiti reka tom centralnom direktivom o vodama koja zaista već pokazuje rezultate i možemo reći da u velikom broju zemalja dolazi do poboljšanja kvaliteta vode. Smanjuje se ta emisija zagađenja drastično u pojedinim područjima”, kaže Goran Sekulić iz Međunarodne organizacije za zaštitu prirode.
„Moguće je, naravno videti čistije reke i u Srbiji. Potrebno je u potpunosti poštovati zakone i primeniti najbolje standarde i prakse koje možete pronaći u Evropskoj uniji i svetu. Ranije smo i u Francuskoj viđale flaše na obalama reka, ali danas su reke čistije. Promenila se svest ljudi o tome i shvatili su da je to njihova priroda koju žele da zaštite. Takođe postoje i strogi propisi“, ističe Antoan Aavinjon, programski menadžer za životnu sredinu i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji.
Po istraživanju koje je sprovela Organizacija za političku ekologiju Polekol 97,8 odsto stanovništva smatra da treba zaštititi vodu ustavno i zakonski kao javno dobro i pijaću vodu kao ljudsko pravo. Pored toga 62 odsto ispitanika misli da Srbija neadekvatno štiti svoje vodne resurse.
Izvor: RTS
