IEA upozorava: broj kvalifikovanih radnika ne prati razvoj energetike

Energetski sektor na globalnom nivou razvija se velikom brzinom, što dovodi do otvaranja novih radnih mesta – gotovo dva puta brže nego u ukupnoj ekonomiji. Ipak, izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) upozorava da nedostatak kvalifikovane radne snage u ključnim oblastima može ugroziti dalji razvoj sektora.

Izveštaj World Energy Employment 2025 pokazuje da je zapošljavanje u energetici širom sveta u 2024. godini dostiglo 76 miliona ljudi, što je više za preko pet miliona u odnosu na 2019. godinu.

Sektor električne energije predvodi po rastu zaposlenosti, čineći tri četvrtine ukupnog povećanja broja radnih mesta u poslednje vreme. Ključni pokretači rasta su solarni sistemi, dok se u sektoru nuklearne energije beleži brzo širenje zapošljavanja. Zaposlenost u proizvodnji električnih vozila i baterija porasla je za gotovo 800.000 u 2024. godini.

U sektoru fosilnih goriva poslovi u rudnicima uglja oporavili su se u Indiji, Kini i Indoneziji. Uprkos velikim padovima u razvijenim zemljama, ovaj oporavak doveo je do povećanja zaposlenosti u sektoru za osam odsto u odnosu na 2019. Industrija nafte i gasa takođe beleži povratak izgubljenih radnih mesta nakon pada tokom 2020. godine.

Pročitajte još:

• Životinjske skulpture na dalekovodima – inovacija u austrijskoj mreži
• Proširenje mreže u Nemačkoj – koliko kilometara dalekovoda je potrebno
• Korejski istraživači donose inovaciju u razvoju litijum-jonskih baterija

Ipak, predviđa se da će rast zaposlenosti u energetici usporiti u 2025. godini zbog nedostatka kvalifikovane radne snage, ali i pojačanih trgovinskih i geopolitičkih tenzija. Izveštaj to potvrđuje i istraživanjem Energy Employment Survey IEA, prema kojem je više od polovine od 700 kompanija, sindikata i obrazovnih institucija prijavilo kritične prepreke u zapošljavanju, koje mogu usporiti izgradnju infrastrukture, odložiti projekte i povećati troškove sistema.

Posebno zabrinjava smanjenje radne snage u ključnim tehničkim zanimanjima, poput električara, radnika na mreži, operatera postrojenja i nuklearnih inženjera. Problem dodatno pogoršava starenje radne snage – u razvijenim zemljama više od dva radnika odlazi u penziju za svakog novog radnika mlađeg od 25 godina.

Da bi se do 2030. smanjio jaz u veštinama, potrebno je povećati broj novih radnika za 40 odsto. To bi zahtevalo dodatnih 2,6 milijardi dolara godišnje za obrazovanje i obuku radnika za veštine potrebne u energetskom sektoru – što je manje od 0,1 odsto svetskih izdvajanja za obrazovanje.

Energetski portal