Klimatska situacija u kojoj smo se našli, zahteva da emisije štetnih gasova budu smanjene kako bismo pokušali da zaustavimo porast prosečne globalne temperature iznad 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.
Da bi odgovor na izazove ispred nas bio jasan, potrebno je da se vratimo na početak i razumemo uzrok koji nas je doveo do problema protiv kojeg se borimo.
Šta je karbonski otisak?
Svaka naša aktivnost danas ostavlja svoj karbonski otisak. Pojednostavljeno, ukupna količina emitovanih gasova staklene bašte koju direktno ili indirektno proizvode ljudi, organizacije, događaji, kompanije, predstavlja karbonski otisak. Njegova količina je mera našeg uticaja na životnu sredinu i klimatske promene.
Karbonski otisak predstavlja zbir svih emisija ugljen-dioksida i ostalih gasova koji zadržavaju toplotu u atmosferi, uzrokujući globalno zagrevanje, a koje ljudi izazivaju svojim delovanjem u određenom vremenskom periodu.
Kao smernicu prema kojoj naša borba treba da se kreće, Evropska unija postavila je ambiciozan cilj. To je ugljenična neutralnost do 2050. godine. Kako bi se postavljeni cilj dostigao, usvojen je i paket propisa i mera „Fit for 55” kako bi se do 2030. godine dostigao cilj od 55 odsto neto smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Svako od nas može da redukuje svoj karbonski otisak, promenom stila života i potrošačkih navika, poput smanjenja putovanja automobilima koja koriste fosilna goriva korišćenjem obnovljivih izvora energije, odlučivanjem za održivije proizvode, pametnijim korišćenjem životnog i radnog prostora. I to je samo mali deo promena koje možemo sprovesti.
Kompanije, institucije, Vlade i velika udruženja treba da ulože najveći napor, ali i da svojim primerom pokažu drugima kako može doći do pozitivnih promena. Zbog toga mnogi od njih teže odgovornom poslovanju, koje u prvi plan stavlja zaštitu životne sredine i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
U FOKUSU:
- GRAD ZELENIH KAPITALNIH INVESTICIJA
- ISPLATIVA I SIGURNA INVESTICIJA U IZGRADNJU SOLARNE ELEKTRANE
- FORMULA ZA VEĆU ENERGETSKU SIGURNOST U ULAGANJU, ŠTEDNJI I ODGOVORNOSTI
Odgovorno poslovanje kao izbor
Dobar primer ovakve prakse pruža nam upravo ProCredit banka, koja je i na nivou Grupe dala doprinos smanjenjem sopstvenog udela ugljen-dioksida za 56 odsto u period između 2018. i 2021. godine. To je postignuto korišćenjem solarne energije, praćenjem potrošnje električne i toplotne energije, zabranom plastike za jednokratnu upotrebu u poslovnim prostorijama, kao i nabavkom vozila na električni i plug-in hibridni pogon, sa ciljem da sva vozila u njihovoj floti do kraja 2022. godine budu vozila sa nultom emisijom CO2.
Odgovorno poslovanje višedecenijska je praksa ove banke, jer preuzima odgovornost za procenu uticaja na životnu sredinu ne samo sopstvenih, već i aktivnosti klijenata na okruženje i društvo. Zahvaljujući predanom radu ProCredit banka je prepoznata kao predvodnik zelene tranzicije u Srbiji.
Svaka aktivnost u ProCredit banci mora da bude verifikovana kao održiva, zbog čega gotovo svakodnevno rade na planiranju i optimizaciji procedura u cilju uštede resursa.
Koliko su posvećeni ostvarenju zacrtanih ciljeva pokazuje i činjenica da poslovi banke ne smeju imati uticaj na životnu sredinu, zbog čega nikada neće kreditirati nekog ko svojim aktivnostima negativno utiče na okruženje, bez obzira na profitabilnost koju posao donosi.
Zahvaljujući obazrivom i razboritom pristupu analizi kreditnog rizika i izbegavanju pravljenja kompromisa zarad profita, ProCredit banka ima stabilan i jak kreditni portfolio.
Dodatnu stabilnost i sigurnost daje im i stalna edukacija zaposlenih, kako o održivom i odgovornom poslovanju, tako i o zaštiti životne sredine. Svakodnevno rade na tome da sve ono što i sami primenjuju prenesu na svoje klijente I da ih obuče kako da svoje poslovanje učine održivim.
Priredila: Milica Radičević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.
