Himalaji su se milionima godina uvećavali, a poslednja istraživanja ukazuju na to da se zabrinjavajuće smanjuju, te da se tope mnogo većom brzinom od ostalih glečera na svetu.
Na Himalajima se nalazi devet od deset najviših vrhova sveta, u njihovom podnožju izvire najduža azijska reka Jangce i oni predstavljaju treće najveće naslage leda i snega, nakon Antarktika i Arktika.
Istraživači sa engleskog Univerziteta u Lidsu u novoj studiji objavljenoj pre nekoliko dana u časopisu “Scientific Reports”, primetili su da su glečeri izgubili otprilike 40 odsto svoje površine, smanjivši se od 28 hiljada na oko 19,600 kvadratnih kilometara.
Ovo su zaključili koristeći satelitske snimke i digitalne modele nadmorske visine da rekonstruišu veličinu i ledene površine skoro 15 hiljada glečera, kakvi su postojali tokom poslednje velike ekspanzije glečera pre 400 do 700 godina, u periodu poznatom kao Malo ledeno doba.
Pročitaje još:
Od tada su, kako navode, glečeri izgubili između 390 i 586 kubnih kilometara leda, što je ekvivalentno celom ledu koji trenutno postoji u centralnoevropskim Alpima, Kavkazu i Skandinaviji. Tako otopljen, kako zaključuju, taj led je odgovoran za do 1,38 milimetara globalnog porasta nivoa mora.
Naučnici tvrde da su ovi nalazi sami po sebi alarmantni, ali da je crvena lampica upaljena tek kad shvatimo koliko se brzo taj proces odigrava. Pojašnjavaju da su se himalajski ledeni pokrivači smanjili čak 10 puta brže u poslednje četiri decenije nego tokom prethodnih sedam vekova.
Naučnici upozoravaju da je ovo briga celog svijeta. Iako bi Himalaji ljudima na Zapadu mogli zvučati daleko, njihovi glečeri su od velike važnosti za milione ljudi koji žive u Južnoj Aziji, te bi nestanak glečera mogao da ugrozi poljoprivredu, vodu za piće i proizvodnju energije u zemljama kao što su Avganistan, Pakistan, Indija, Nepal, Kina, Butan, Bangladeš i Mjanmar.
Izvor: RTCG
