Voda pokriva oko 71 odsto površine naše planete, ali samo 2,5 odsto svih vodnih resursa čini pijaća voda.
Prema poslednjim podacima, čak 60 odsto evropskih reka, potoka, jezera i vodenih površina nije zadovoljavajućeg „zdravstvenog stanja“. Bez zdravih i čistih vodnih resursa, nema ni vode. Međutim, mi ih generacijama unazad uzimamo zdravo za gotovo, koristimo prekomerno, zagađujemo i uništavamo. Ukoliko nastavimo da se ponašamo na ovaj način, neodgovornost prema vodi odraziće se i na druge aspekte života – od malih svakodnevnih stvari preko industrijskih procesa do opstanka brojnih ekosistema.
Rastuća nestašica vode predstavlja jedan od najvećih izazova klimatskih promena i postajaće sve veći problem kako se stanovništvo bude uvećavalo, a sa njim i životni standardi.
Na globalnom nivou nedostupnost pijaće vode danas utiče na 4 od 10 ljudi. Usled nemogućnosti pristupa ispravnoj vodi, već sada milioni ljudi oboljevaju, a najčešća bolest izazvana vodom lošeg kvaliteta je dijareja, od koje godišnje umire oko 2,2 miliona osoba, najčešće dece. Oko 50 odsto zagađenja ispuštenog u vode dolazi od industrijskih postrojenja, a poteškoću predstavlja i direktno ispuštanje kanalizacije u vodotokove.
Povrh svega, naučnici procenjuju da više od 680 tona plastike završi u okeanima svakog sata. Izveštaji otkrivaju i da će topljenje glečera i smanjenje snežnog pokrivača na mnogim planinama ugroziće mnoge zemlje koje direktno zavise od lednika i snega.
Zbog oskudevanja vode, svetu prete novi nasilni konflikti. Istraživanje Ujedinjenih nacija ukazuje da je u posebno teškom položaju arapski svet – na Bliskom istoku i u severnoj Africi, gde živi 5 odsto stanovništva planete, koji imaju samo 0,9 odsto svetskih rezervi vode.
Sa trenutnim trendovima globalnog zagrevanja, do 2030. godine bi nestašica vode mogla da primora od 24 do oko 700 miliona ljudi da emigriraju.
Iako svi igramo ulogu u njenom zagađivanju, vlade naših država nose najveću krivicu, zato što dozvoljavaju da se prirodna bogatstva eksploatišu na načine na koje im se nanose trajna šteta, tvrdi Svetska fondacija za prirodu. Brane i ostala infrastruktura predstavljaju prepreku prirodnim rečnim tokovima i sprečavaju razmnožavanje vrsta, a pored toga neodrživa poljoprivreda zahteva ogromne količine vode, navodi Fondacija.
Uprkos svemu tome, Evropska unija nastoji da oslabi svoje zakone u ovoj oblasti.
Iz tog razloga Svetska fondacija za prirodu poziva građane da potpišu peticiju i navedu zakonodavce da osnaže procese na sledećem linku: http://www.wwf.eu/campaigns/protect_water/?utm_source=epo_twitter&utm_medium=organic_social&utm_campaign=protect_water.
Mnogo sastojaka nalazi se u vašem omiljenom pivu, ali sve počinje od valjane vode. Aktivisti žele da suvo pivo, prljavo pivo i luksuzno pivo zauvek ostanu u njihovoj mašti.
Zadržimo se ipak na ejlu, pilsneru, pšeničnim i voćnim pivima i ostalim već postojećim. Stoga, spasimo vodu!
