Tibetanska visoravan je poznata i kao treći pol Zemlje, zbog količine leda koja se nalazi na njoj. Najveći glečer na planinskom lancu dugom 800 kilometara, koji se nalazi na sušnom severoistočnom obodu Tibetanske visoravni, smanjio se za oko 450 metara od polovine prošlog veka, kada su naučnici postavili prvu stanicu za njegovo nadgledanje i proučavanje.
Glečeri na planini Kilian u Kini tope se rekordnom brzinom, dok globalno zagrevanje donosi nepredvidive promene i povećava izglede za dugoročne nestašice vode, upozoravaju naučnici.
Globalno zagrevanje donosi nepredvidive promene i povećava mogućnost oskudice vode.
Glečer površine 20 kvadratnih kilometara, poznat pod nazivom Laohugou broj 12, smanjio se za oko sedam odsto otkako je merenje počelo, a topljenje se ubrzalo u poslednjih nekoliko godina.
„Kada sam prvi put došao ovde 2005. godine, glečer je bio tamo gde se reka savija u mestu na stenama u dolini Laohugou. Dalje nizvodno, u blizini Dunhuanga, nekada velikog čvora na drevnom Putu svile, voda koja je isticala iz planina formirala je jezero u pustinji prvi put posle 300 godina, izvestili su državni mediji“, istakao je Kin Ksiang, direktor stanice za glaciologiju i ekološko okruženje Kilijan Šan sa Kineske akademije nauka.
Zabrinjavajuć je i gubitak debljine glečera za oko 13 metara leda, koji se topi zbog sve viših temperatura.
Pročitajte još:
Od polovine prošlog veka prosečne temperature su se uvećale za 1,5 stepen Celzijusa, a bez izgleda za okončanje globalnog zagrevanja, pa eksperti nemaju ohrabrujuće prognoze za 2.684 glečera na planini Kilijan.
Smanjenje glečera u periodu između 1990. i 2010. godine bilo je za 50 osto veće nego u periodu između 1956. i 1990. godine, pokazuju podaci Kineske akademije nauka.
Protok vode u reci u blizini najvećeg glečera je skoro duplo veći nego pre 60 godina, tvrde naučnici.
Zbog globalnog zagrevanja, sneg i kiša u ovom regionu su povremeno bili ređi nego uobičajeno, iako je topljenje glečera dovelo do većeg protoka vode u rekama i potocima, zemljoradnici u podnožju planine se i dalje suočavaju sa nestašicama vode.
Ove nove promene takođe donose opasnost od poplava, koje se u ovom regionu sve češće dešavaju u proleće, dok na leto dolazi do nestašice vode, kada je ona neoneophodnija za zalivanje useva.
Topljenje kineskih glečera bi vrhunac moglo da dostigne za deset godina. Nakon toga topljenje glečera bi bilo naglo smanjeno zbog smanjenja njihove veličine i broja, što bi moglo da dovede do nestašica vode, upozoravaju naučnici.
Izvor: RTS
