Evropska komisija je predstavila predlog Višegodišnjeg finansijskog okvira EU za period 2028–2034, s rekordnih 1,985 milijardi evra. Predlog pojednostavljuje pravila finansiranja i pruža veću podršku za infrastrukturu, inovacije i industrijsku dekarbonizaciju.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da nedostaje poseban fond za vetroenergiju, ključnu industriju za energetsku sigurnost Evrope. Vetroenergija doprinosi 54 milijarde evra godišnje EU BDP-u, zapošljava 370.000 ljudi i jača konkurentnost Evrope. Svaka nova kopnena vetroturbina donosi oko 16 miliona evra evropskoj ekonomiji, dok offshore turbina donosi čak 45 miliona.
Iz Evropske komisije (EK) navode da je potreban Evropski fond za istraživanje i konkurentnost vetroenergije u okviru Evropskog fonda za konkurentnost.
„Budžet EU mora se nadovezati na Zakon o industriji neto-nulte emisije i usmeriti sredstva ka tehnologijama koje mogu ispuniti cilj čistih industrija: smanjenje potrebe za uvozom fosilnih goriva, jačanje energetske sigurnosti i smanjenje računa za struju za sve” saopšteno je iz EK.
Pročitajte još:
- Prva na svetu – Holandija gradi solarnu elektranu u okviru vetroparka na moru
- Zašto je Nemačka ostala bez ponuda na aukciji za vetroparkove na moru
- Planirana izgradnja vetroelektrane „Samoš” ušla u fazu javnog uvida
Kako navode ovaj fond treba budžet od 11,6 milijardi evra, što je samo 0,6 odsto budžeta EU. Uključuje 2,1 milijardu evra za istraživanje, devet milijardi za proširenje i jačanje konkurentnosti i 0,5 milijardi za privlačenje više privatnih investicija u klimatsku i energetsku konkurentnost. Istaknuto je kako su to male svote za podršku i razvoj proizvodnog kapaciteta poslednje velike forme proizvodnje električne energije koja se proizvodi u Evropi.
Evropska industrijska asocijacija, WindEurope pozdravila je ambiciju EU, i najavila da će nastaviti zagovarati poseban fond za istraživanje vetroenergije.
Ursula von der Lajen, predsednica EK će početkom septembra predstaviti drugi paket budžeta EU.
Energetski portal
