Evropska komisija je u sklopu nove strategije o vakcinama predložila da se privremeno ublaže strogi propisi Evropske unije o genetički modifikovanim organizmima (GMO) kako bi se ubrzali razvoj vakcine i lečenje od KOVID-19. Potencijalne vakcine na kojima rade farmaceutske kompanije poput Astra Zeneke i Džonsona i Džonsona sadrže GMO ili se sastoje od GMO.
Brisel je spreman da ublaži stav o GMO da bi se u kliničkim ispitivanjima vakcine za koronavirus koja uključuju više zemalja izbegla „uska grla“.
Važeće GMO zakonodavstvo ne poznaje hitne situacije već su procedure veoma kompleksne i dugotrajne, navodi Komisija i ukazuje „da postoje znatne razlike u nacionalnim procedurama za sprovođenje GMO direktiva“.
Predloženo derogiranje, koje treba da odobre Evropski parlament i Savet EU, trajalo bi koliko i opasnost po javno zdravlje od KOVID-19, navela je Komisija.
Labavija pravila bi se primenjivala ne samo na klinička testiranja vakcine za KOVID-19, već i za lečenje, navodi se u saopštenju EK.
Međutim, kako se dodaje, pre stavljanja u promet svejedno će se tražiti dokaz o poštovanju dobre proizvođačke prakse i procena uticaja na životnu sredinu.
Komisija je pozvala da se predlog usvoji što pre kako bi se klinička ispitivanja vakcine u Evropi omogućila u što kraćem roku.
Nemački evroposlanik Peter Lize (EPP) iz odbora EP za zdravlje slaže se sa pozivom Komisije da se propisi ublaže u najkraćem roku i kaže da to treba uraditi pre letnje pauze.
„Izazov je da se to uradi u roku od tri nedelje, ali smo u Parlamentu ranije koristili ubrzane procedure za mnogo manje važna pitanja“, rekao je on, preneo je EurActiv.com.
Pitanje GMO je kontroverzno, ali Lize kaže da će predložena privremena promena zakonodavstva biti „mala“ i „dobro ciljana“.
Prva debata o predlogu u Odboru za prirodnu sredinu u zdravlje (ENVI) planirana je za 22. jun uz učešće evropske komesarke za zdravlje Stele Kiriakides.
Evropska komisija je predložila i mnogo fleksibilniji pristup drugim regulatornim procesima, poput ubrzane procedure za stavljanje u promet i oko zahteva za označavanje i pakovanje lekova.
Tako će npr. skraćivanje perioda za konsultacije članica i omogućavanje prevođenja dokumenata na niz jezika posle davanja dozvole a ne pre skratiti Komisijinu proceduru autorizacije sa devet nedelja na jednu, navela je EK.
Pročitajte još:
Poziv na veću fleksibilnost uključen je u Komisijinu strategiju o vakcinama objavljenu 17. juna. Cilj te strategije je da se ubrzaju razvoj, proizvodnja i upotreba vakcine protiv KOVID-19.
U strategiji je EK predložila instrument za neodložnu pomoć od 2,7 milijardi evra kako bi unapred kupila vakcine za KOVID-19 koristeći sporazume o kupovini unapred i zaključujući sporazume sa pojedinim proizvođačima vakcina u ime članica.
Do toga je došlo posle inicijative četiri članice koje su već sklopile sporazum sa farmaceutskom kompanijom Astra Zeneka o isporuci eksperimentalne vakcine za KOVID-19.
Međutim, neke članice su na Savetu EU za zdravlje nedavno kritikovale inicijativu koju predvode Francuska, Nemačka, Italija i Holandija i zalažu se za više evropski pristup.
Evropska komisija je ponudila da pokrene centralni proces nabavke kako bi se obuhvatila cela EU.
„Zajedničko delovanje će povećati naše šanse da obezbedimo pristup sigurnoj i efikasnoj vakcini u obimu koji nam je potreban što je pre moguće“, rekla je Kiriakides.
Izvor: EurActiv.rs
