Virus ptičijeg gripa pronađen je u zapadnoj Rusiji i Kazahstanu. Budući da se iz tih regija širi prema severnoj i istočnoj Evropi, EFSA poziva države članice na oprez.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) poziva zemlje EU na pojačavanje mera nadzora i biološke sigurnosti kako bi se zaštitile od mogućih novih izbijanja ptičijeg gripa.
Upozorenje sledi nakon što je virus pronađen na divljim i domaćim pticama u zapadnoj Rusiji i Kazahstanu tokom poslednjih nekoliko meseci. Iz tih regija, u jesen zbog migracije vodenih ptica širi se prema Evropi.
Pad temperature uzrokuje brzo širenje
Severna i istočna Evropa verovatno će biti prve pogođene s obzirom na pređašnje iskustvo. Kada je bolest otkrivena na istom području Rusije u leto 2005. i 2016. godine, epidemija je usledila upravo na severu i istoku našeg kontinenta.
Ako se to ponovi i ove godine, očekuje se da će virus stići na jesen ili zimu. Takođe, EFSA napominje da je moguće i naknadno širenje u zemlje južne i zapadne Evrope.
Pročitajte još:
Zemljama članicama EU je preporučeno da preduzmu sve mere za brzo otkrivanje sumnjivih slučajeva i povećaju mere biološke bezbednosti na farmama. Takođe, da upozore pružaoce veterinarskih i zdravstvenih usluga za zaštitu divljih životinja na verovatan rizik i pozovu ih na posmatranje i brzo testiranje mrtvih ili bolesnih ptica.
Širenje virusa verovatno će biti podstaknuto iznenadnim i trajnim padom temperatura u središnjoj Rusiji i Kazahstanu. Nekoliko studija pokazuje da su hladni vremenski uslovi doveli do njegovog brzog širenja na zapad od strane zaraženih ptica selica tokom epidemija od 2005. do 2006. i 2016. do 2017. godine.
Pratite stanje živine
Zaraza domaće živine uzrokuje dva glavna oblika te bolesti, koji se razlikuju po svojoj virulenciji. Niskopatogeni oblik načelno izaziva samo blage simptome, a visokopatogeni oblik kod većine vrsta živine uzrokuje visoku stopu uginuća.
Simptomi bolesti:
- Iznenadna smrt
- Ljubičaste promene boje podbradka, kreste i nogu
- Otečena glava, kapci, kresta, podbradak i zglobovi
- Jaja sa mekom ili izobličenom ljuskom
- Smanjena nosivost
- Nedostatak energije, apetita i koordinacije
- Proliv, iscedak iz nos, kašalj ili kijanje
- Nakostrešeno perje
- Bolesna životinja pije previše vode
Bolest se pojavljuje uglavnom kod ptica, ali u određenim okolnostima njome se može zaraziti i čovek, iako je rizik prenosa ovog virusa na ljude vrlo nizak. Međutim, kako bi se taj rizik sveo na najmanju moguću meru, savetuje im se da ne diraju uginule ptice bez nošenja odgovarajuće zaštitne opreme. Takođe, pojava virusa može uveliko da našteti profitabilnosti živinarstva i omete trgovinu unutar Unije i izvoz u treće zemlje.
Izvor: Agroklub
