Evropska unija spremna je da izađe u susret zahtevu Zagreba i da na još tri godine produži provizornu odredbu kojom se stranim državljanima zabranjuje da u Hrvatskoj kupuju poljoprivredno zemljište, preneli su hrvatski mediji.
U sklopu sporazuma o članstvu, EU je Hrvatskoj odobrila prelazni period od sedam godina u kojem bi poljoprivredno zemljište u toj zemlji mogli da kupuju isključivo njeni državljani.
Tranzicioni period počeo je da teče 2013. godine, kada je Hrvatska postala najmlađa članca EU, i ističe u julu ove godine, ali je sporazumom o članstvu predviđena i mogućnost produženja roka za još tri godine, ukoliko još budu postojali razlozi zbog kojih je zabrana uvedena.
Vlada Hrvatske nedavno je uputila zahtev da rok bude produžen.
Hrvatski portal Agrobiz prvi je objavio da je ta zahtev i odobren i da je imao uvid u prevod dokumenta sa konačnom odlukom EU kojom je moratorijum produžen, ali su hrvatski zvaničnici pokazali znatno veći oprez.
Hrvatska ministarka poljoprivrede Marija Vučković izjavila je početkom nedelje, nakon neformalnog sastanka ministara poljoprivrede EU, da njena vlada i dalje čeka na zvanično obaveštenje Evropske komisije.
Vučković je za briselski portal EurActiv naglasila da zahtev da se produži zabrana nipošto ne znači da je Zajednička agrarna politika (CAP) EU bila neuspešna u prvih sedam godina hrvatskog članstva u Uniji.
„Uvek može bolje i zato želimo da reformišemo poljoprivrednu politiku EU, zato forsiramo strateške izmene fondova za ruralni razvoj“, rekla je Vučković.
Ipak, glavni razlog zbog kojeg Hrvatska pokušava da kupi više vremena za svoje poljoprivrednike je bojazan da bi u sadašnjoj situaciji mogla da se suoči sa ozbiljnim i agresivnim pokušajima stranih kupaca da prigrabe njeno poljoprivredno zemljište, i to posebno plodnu slavonsku zemlju.
„Zato mislimo da je naš zahtev opravdan“, rekla je ministarka Vučković.
Prema podacima evropske statističke agencije Eurostat, cena obradive zemlje iznosi u Hrvatskoj u proseku 3.285 evra po hektaru, što je čini jednim od najjeftinijih regiona u EU za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, posle jugozapadnog dela Bugarske, najsevernijeg i najmanje naseljenog dela Švedske – Norlanda i Estonije.
Produžetak moratorijuma u svakom slučaju nailazi na odobravanje hrvatskih poljoprivrednika, koji svojom kupovnom moći još ne mogu da se takmiče sa ostatkom EU, a hrvatsko ministarstvo produžetak zabrane smatra administrativnim aktom vrhunskog prioriteta.
Evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojćehovski odbio je da za EurActiv komentariše to pitanje, pošto vlasništvo nad nekretninama prema članu 345 Ugovora o funkcionisanje EU spada u nadležnost nacionalnih zakonodavstava.
Vojćehovski je, međutim, naglasio da bi svi građani EU trebalo da imaju ista prava kada je reč o pristupu zemljištu, ali i dodao da razume zašto pojedine države uvode restrikcije kako bi se izborile sa problemom koncentracije vlasništva nad zemljištem u EU.
On je napomenuo da je 52 odsto poljoprivrednog zemljišta Evropske unije koncentrisano u rukama svega 3 odsto vlasnika.
„To je razlog zašto bi pravo da se kupuje zemlja trebalo da bude nadzirano i kontrolisano“, rekao je evropski komesar.
Izvor: EurActiv.rs
