Iako najavljena još pre skoro dve godine priča o izgradnji plutajuće solarne elektrane na Slanom jezeru kod Nikšića i dalje je na samom početku. No, iz Elektroprivrede (EPCG) ističu da nisu odustali od te ideje, naprotiv. Objašnjavaju da zakonske regulative i prateće dozvole otežavaju čitav proces. Celu priču mogli bi da uspore, ili čak zaustave i ekolozi koji dovode u pitanje uticaj projekta na ekosistem.
Lep sunčan dan na Slanom jezeru – idealan za ribare. Idealan i za proizvodnju struje iz solarnih panela, makar onako ako su to zamislili u skicama u nacionalnoj energetskoj kompaniji.
Panela još nema, a ribari rade sve da ribe ne fali. Šta će značiti postavljanje panela za elektranu snage čak 50 MW, priznaju, prava je nepoznanica i ne mogu se zasad jasno odrediti da li su za ili protiv ove ideje.
“Oni će zauzeti veliki deo jezera. Ako neko bude želeo da lovi mrežama on je ne može baciti ispod. A leti će, kad je topla voda, riba da se krije ispod”, kaže Vujica Lalić, predsednik SRK Nikšić.
To su razlozi za, a šta su protiv.
“Ako se budu ispuštala određena ulja, onda to ne može”, kazao je Lalić.
Za ekologa Miodraga Karadžića, stvar je jasna. Ne postoje razlozi za, samo protiv.
Pročitajte još:
- KOMPLETIRANA NAJVEĆA PLUTAJUĆA VETROELEKTRANA NA SVETU
- PRVA PLUTAJUĆA SOLARNA ELEKTRANA GRADI SE U ALBANIJI
“Sami paneli smanjiće prodor svetlosti. S druge strane, ovo je migratorno područje i tu je velika količina ptica, čak nekad i do 20.000 ovde boravi i veliko je pitanje kako će to uticati. Negde smo pročitali ideju i da će se paneli instalirati pomoću hidraulike koja koristi motorne ulje a znamo koliko motorno ulje može negativno uticati na vodu”, rekao je Miodrag Karadžić, izvršni direktor Društva mladih ekologa Nikšić (DMEN).
U Elektroprivredi tvrde da ne rade ništa što nije već viđeno i provereno širom sveta.
“Ono što je neminovno i što je činjenica, da se plutajuće solarne elektrane masovno grade na jezerima. Valjda i tamo na međunarodnom planu postoje ekolozi. Ono što smo mi dobili kao input je da tu ne postoje nikakvi problemi kad je u pitanju ekologija, čak u nekim segmentima dolazi do unapređenja”, ističe Nikola Rovčanin, izvršni direktor EPCG.
On ne sumnja ni u ekološku ni ekonomsku opradavnost projekta koji je najavio još prije dve godine, ali zakonodavni okvir objašnjava, koči celu priču.
“Brzu energetsku tranziciju mora da prati zakonodavstvo. Upravo zbog tih razloga pojedini projekti zbog različitih dozvola dosta čekaju”, dodao je izvršni direktor EPCG-a.
I dok Rovčanin daje novi rok od pola godine za kompletiranje studije koju rade u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, ekolozi i ribari poručuju.
“Solarni potencijal Nikšića, da ne idemo dalje, još nije dovoljno iskorišćen da bi se razmišljalo o Slanom jezeru. Imao i drugih lokacija, krovova još mnogo neadaptiranih, brda u okolini koji su okrenuti ka suncanoj strani”, kazao je Karadžić.
“Ako bude odgovaralo ribolovnom klubu i EPCG da onda zajedno nešto uradimo, a ako ne, nećemo ništa pustit da nam unište biljni i životinjski svet”, rekao je Lalić.
Sudeći prema najava menadžmenta Elektoprivrede, Slano jezero neće biti jedini ovakav projekat u Crnog Gori. Slična priča se najavljuje i na Pivskom jezeru.
Izvor: RTCG
