U cilju smanjenja emisija i korišćenja energije u zgradama širom Evropske unije (EU), priprema se nova Direktiva o energetskim osobinama zgrada (Energy Performance Building Directive – EPBD), koja će podržati napore EU da dekarbonizuje zgrade u svim državama članicama. Predložena je revizija dosadašnje Direktive i uvođenje minimalnih standarda energetske efikasnosti, kako bi renoviranje zgrada postalo obavezno u svih 27 zemalja članica EU.
Ovo je oblast u kojoj će konkretan uticaj Evropskog zelenog dogovora poboljšati kvalitet života ljudi, u njihovim domovima i na radnim mestima i smanjiti njihove račune za energiju. To će omogućiti građanima, vlasnicima i zakupcima da žive u boljim zgradama koje će imati bolje energetske performanse, udobnosti i blagostanja.
Ovo će podstaći energetsku nezavisnost Evrope u skladu sa REPoverEU planom i dati snažan poslovni razlog za čistiji sektor zgrada u EU. Prema predloženim odredbama, države članice će uspostaviti nacionalne planove za renoviranje zgrada kako bi se postavila nacionalna strategija za dekarbonizaciju fonda zgrada i kako da se pozabave preostalim barijerama, kao što su finansiranje, obuka i privlačenje više kvalifikovanih radnika. Uspostaviće se nacionalne šeme za renoviranje zgrada, da bi usmeravali vlasnike zgrada u njihovim fazama renoviranja prema zgradama sa nultom emisijom.
Pročitajte još:
- USTANOVLJENE MERE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI 25 ZGRADA
- COP28: POKRENUTA GLOBALNA INICIJATIVA ZA ODRŽIVIJI SEKTOR GRAĐEVINARSTVA DO 2030.
- STRATEŠKI KORACI KA ENERGETSKI EFIKASNIJEM I ODRŽIVIJEM SEKTORU ZGRADARSTVA
Države će morati da obezbede da postoje zaštitne mere za stanare, kako bi pomogle u rešavanju rizika od deložacije ugroženih domaćinstava izazvanih nesrazmernim povećanjem zakupnine nakon renoviranja.
Revidirana Direktiva će postaviti niz mera koje će pomoći vladama EU da strukturalno unaprede energetske performanse zgrada, sa posebnim fokusom na zgrade sa najlošijim energetskim učinkom.
Svaka država članica će usvojiti sopstvenu nacionalnu putanju za smanjenje prosečne upotrebe primarne energije u stambenim zgradama za 16 odsto do 2030. i 20 – 22 odsto do 2035. godine, omogućavajući dovoljnu fleksibilnost da se uzmu u obzir nacionalne okolnosti.
Što se tiče fonda nestambenih zgrada, revidirana pravila zahtevaju da se postepeno poboljšava kroz minimalne standarde energetskih performansi.
Program sanacija objekata u Srbiji
Kada je reč o Srbiji koja nije članica EU nedavno je pokrenut Program energetske sanacije stambenih i stambeno poslovnih zgrada u 16 gradova. Planirano je da se sanira oko 500 zgrada kolektivnog stanovanja priključenih na toplane. Zbog brze potrebe države da „ušuška“ što veći broj zgrada, nameće se mogućnost da zbog nepoštovanja propisa i izbegavanja instaliranja propisanih odgovarajućih materijala budu ugroženi životi stanara i životna imovina.
Prema novim propisima u zgradama je ključno pravilno uspostavljanje protivpožarne barijere na fasadama, a prema postojećoj regulativi za objekte određene spratnosti obavezne su protivpožarne barijere na svakom spratu. Stručnjaci kažu da je debljina eksterne izolacije na standardnom zidu najčešće 12 centimetara. Građani u Srbiji najčešće koriste stiropor kao izolaciju iz komercijalnih razloga, ali zbog protivpožarnih zahteva moraju da postave takozvane protivpožarne barijere, a najbolje od kamene vune koja je negoriva.
Neophodno je da se pojača nadzor nad izvođenjem novih i rekonstrukcije postojećih objekata, kako se ne bi desilo da se ugroze ljudski životi i objekti.
U skladu sa tim, Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbija je najavio da će zaposliti 50 protivpožarnih inspektora preventivne zaštite. Inspektori treba da proveravaju i spreče nebezbednu gradnju i rekonstrukcije bez poštovanja protivpožarnih zakona i pravilnika.
Građani i sami moraju biti pripremljeni i u mogućnosti da se suočavaju sa požarima i hitnim napuštanjem objekata. Zakonom o zaštiti od požara svim poslovnim i stambenim zgradama su naložene mere da moraju imati vatrogasna creva, hidrantsku mrežu, vatrogasne aparate na svakom spratu, odnosno svakom drugom spratu prema odgovarajućim kriterijumima i normativima. Svi evakuacioni putevi, izlazi i stepeništa moraju biti prohodni za hitno i bezbedno napuštanje objekta.
Izvor: Energetski portal
