Udeo avio-industrije u globalnoj proizvodnji ugljen-dioskida (CO2) ljudskom aktivnošću je tek 2 odsto. U odnosu na doprinos ostalih zagađivača klimatskim promenama, uloga avijacije se čini zanemarljivo. Uzevši u obzir kumulativno dejstvo i predviđanja koja govore da će u narednih dvadeset godina potražnja za vazdušnim saobraćajem da se udvostruči, avio-kompanije su pod pritiskom da pronađu zeleniju alternativu fosilnim gorivima kako se nivo gasova staklene bašte u vazduhu njihovom krivicom ne bi pogoršao. Pored “šećernog” pogona, rešenje za avio-prevoznike mogao bi da bude i električni. Najskoriji manifest revolucije vazduhoplovstva dogodio se drugog januara 2018. godine.
Model električnog aviona, Alpha Electro (ime prototipa: WATTsUP), slovenačkog proizvođača lakih aviona Pipistrel poleteo je sa aerodroma Jandakot u Pertu, oko kojeg je obišao dva kruga. U naredna dva dana obavio je još sedam sati letenja da bi potom bio predat kompaniji Electro.Aero, njegovom kupcu. Ona se, sa drugim zainteresovanim strankama, bavi prodajom i popravkama električnih aviona, projektovanjem i konstruisanjem električnih pogonskih agregata i radom sa stručnjacima na novim propisima kako bi zajedničkim snagama “pročistili” pogon avionskih letelica i vazduh.
Alpha Electro je dvosed, namenjen obučavanju pilota. Radi na dve litijum-jonske baterije, poput onih koje kompanija Tesla koristi u svojim električnim vozilima, zahvaljujući kojima u vazduhu može da provede sat vremena, sa rezervom dodatne snage od oko 30 minuta. Baterije bi, navodno, tokom svog života avionu mogle da obezbede 1000 sati letenja. Punjač, smešten na aerodromu u Pertu, pomenutu električnu letelicu u potpunosti može da napuni za svega sat vremena.
Slovenačko i australijsko avio-preduzeće prepoznali su jednostavnost kao jednu od prednosti električnog pogona u poređenju sa benzinskim motorima, koji imaju na stotine pokretnih delova. Pored toga, troškovi letenja električnim avionom niži su od troškova letenja mlaznjaka. Sat vremena, na primer, košta oko 2 i po evra (3 dolara). Alpha Electro efikasno koristi električnu energiju, za pokretanje mu je potrebno – 60 kilovata (kW), a za krstarenje nebom, kojim klizi gotovo jednako tiho kao Teslin automobil autoputem – svega 20.
Generalni direktor Pipistrela, Ivo Boscarol, izjavio je da se “cena” treninga pilota, zahvaljujući tehnologijama razvijenim posebno za ovaj avion, snizila za čak 70 odsto, a kao najveći plus navodi mogućnost poletanja sa manjih aerodroma bližih gradovima, uz nultu emisiju štetnih gasova i minimum buke.
Pipistrel i Electro.Aero nisu jedine kompanije koje se bave letelicama na električni pogon. Wright Electric iz Sjedinjenih Američkih Država, u saradnji sa niskotarifnom avio-kompanijom EasyJet iz Ujedinjenog Kraljevstva, nastoji da razvije avion za komercijalnu upotrebu, koji bi raspolagao mestima za 150 putnika, za kraća putovanja do 480 kilometara.
