U Novu godinu ušli smo sa prolećnim temperaturama, a ako je suditi po najavama meteorologa, klimatske promene i El Ninjo doprineće da 2024. bude najtoplija ikad zabeležena godina čime će skinuti sa trona prethodnu.
Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, u prvih 10 meseci 2023. godine izmereno je 1,4 stepeni Celzijusa više od preindustrijskog osnovnog nivoa, i to kao rezultat kako ljudski izazvanog globalnog zagrevanja, tako i, u manjoj meri, pojave El Ninja, koji nastaje kada površinska voda u ekvatorijalnom Pacifiku postane toplija od proseka. Prethodna najtoplija godina, 2016. godine, takođe se poklopila s pojavom El Ninja.
Sledeća godina će verovatno nadmašiti 2023. kao najtopliju ikada, prema meteorološkoj organizaciji Velike Britanije, koja prognozira da će 2024. verovatno meriti 1,46 stepeni Celzijusa više od preindustrijskog doba, ali bi mogla dostići i do 1,58 stepeni Celzijusa više. Pariski sporazum ima za cilj održavanje dugoročnog zagrevanja ispod 1,5 stepeni Celzijusa.
,,Važno je prepoznati da privremeno prekoračenje od 1,5 stepeni Celzijusa neće značiti kršenje Pariskog sporazuma. Ali prva godina iznad 1,5 stepeni Celzijusa svakako bi bila prekretnica u klimatskoj istoriji’’, rekao je Adam Skaif, klimatolog iz meteorološke organizacije.
Pročitajte još:
- USVOJEN PROGRAM PRILAGOĐAVANJA NA IZMENJENE KLIMATSKE USLOVE, SA AKCIONIM PLANOM
- KOLIKO RASHLADNI UREĐAJI DOPRINOSE GLOBALNOM ZAGREVANJU I KAKO DA POSTANU ODRŽIVIJI?
- KAKO KLIMATSKE PROMENE UTIČU NA MORSKI ŽIVOT
Toplotni talasi – Nevidljivi, a smrtonosni
Godina iza nas obeležena je toplotnim talasima širom Severne Amerike, Kine i Evrope. Ekstremna toplota, nekada anomalija, sada je redovan vremenski obrazac, zahtevajući hitne sistematske akcije sa svih strana kako bi se efikasno upravljalo njenim uticajem. Dok El Ninjo uslovi pojačavaju intenzitet toplotnih talasa, nedavno istraživanje potvrđuje da su osnovni pokretači ekstremne toplote ljudski izazvane klimatske promene.
Toplotni talasi su jedna od najsmrtonosnijih, a ipak najnepravednije zanemarenih katastrofa. Za razliku od uragana ili zemljotresa, nevidljivost toplotnih talasa ometala je prepoznavanje rizika.
Pogrešno prijavljene ili odložene informacije o uticajima ekstremne toplote ometale su široko priznavanje opasnosti koje ovi događaji predstavljaju po fizičko i mentalno zdravlje zajednice, uključujući povećanje hospitalizacija i smrtnosti.
Klasifikacija toplotnog talasa podrazumeva periode izuzetne temperature u odnosu na istorijsku klimu određenog područja, pa je termalna vrednost toplotnog talasa u Keniji vrlo različita od one u Škotskoj.
76 odsto stanovništva doživeće toplotne talase do 2030. godine
U narednim godinama očekuju se rekordni događaji širom sveta, s najvećim izloženostima stanovništva verovatno u regionu Pekinga u Kini, Centralnoj Evropi i Centralnoj Americi.
Manje naseljena područja u Australiji, Rusiji, Avganistanu i Papua Novoj Gvineji takođe će verovatno doživeti izuzetnu toplotu.
Zapanjujućih 76 odsto globalnog stanovništva, što je ekvivalentno broju od 6,13 milijardi ljudi, moglo bi doživeti toplotne talase do 2030. godine, pokazuje istraživanje objavljeno u Scienece Direct.
Bez drastičnih koraka, zapadnoazijska područja mogla bi postati nenastanjiva, a dugotrajna ekstremna toplota očekuje se u subsaharskoj Africi, upozoravaju naučnici. Implikacije globalnog porasta temperature su surove, posebno za hladne skandinavske zemlje koje se suočavaju s najdramatičnijom relativnom promenom.
Više od polovine svetskog stanovništva živi u gradovima. Očekuje se da će se to povećati na 70 odsto do 2050. godine. Sa njihovim pojačanim efektom urbanog toplotnog ostrva, gradovi će verovatno podneti pojačane uticaje toplote, biće zabeleženo veće zagađenje vazduha i pogoršani zdravstveni uslovi.
Izvor: Cirkularna ekonomija
