Potencijal naše zemlje za uzgoj industrijske konoplje ogleda se u pogodnim klimatskim uslovima i zemljištu, a da to nisu pretpostavke, potvrđuje podatak da je Jugoslavija polovinom prošlog veka bila njen najveći izvoznik u Evropi. O tome koliko je ova biljka značajna i koje pogodnosti donosi za ekologiju i energetiku, razgovarali samo sa čovekom koji zna sve o njoj — Hadži Zoranom Jovanovićem.
Pre petnaest godina, sa koleginicom dr Majom Timotijević, Jovanović je započeo vraćanje industrijske konoplje na srpska polja i njenu preradu, a podršku su dobili od Razvojne Agencije Srbije i Fonda za inovacionu delatnost kroz grant Smart Start. To je podrazumevalo i osnivanje startapa ReHemp d.o.o. Novi Sad, čije ime u prevodu na srpski jezik znači — Opet konoplja.
Govoreći o njenim prednostima, treba istaći da se za četiri meseca od aprila do avgusta, koliko je potrebno od sadnje do ubiranja biljke, a za čiju negu u tom periodu nije potrebna primena hemijskih preparata, dobije i do 10 tona stabljike-biomase, što ne daje nijedna biljna vrsta za taj period. Uzgajanjem ove biljne vrste smanjuje se potreba za sečom šuma, zato što ima značajno veću količinu celuloze od drugog drveća, a takođe se poboljšava zdravlje zemljišta, koje čisti čak i od radijacije.
U FOKUSU:
- MLEKOMAP: SVEŽE MLEKO NADOHVAT RUKE
- CIRKULARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO
- OSNAŽIVANJE LOKALNIH ZAJEDNICA – PANEL PO PANEL – ELEKTRANA
Uzimajući u obzir zagađenje otpadom, ona može da zameni plastiku u svim aspektima, a kada je reč o zagađenju vazduha, za vreme njenog rasta apsorbuje i do sedam puta više CO2 od drugih biljaka. Nadovezujući se na prethodno, njenu korist imaju i fabrike, kroz ekološke vaučere. Naime, svaka fabrika koja u svojoj proizvodnji emituje CO2 — plaća takse, ali ukoliko dokaže da je finansirala sadnju određenih površina industrijske konoplje, koja će proračunom dokazati da apsorbuje količinu ugljen-dioksida — onoliko koliku ta fabrika emituje, neće se naplaćivati takse. Njene koristi su višestruke, ona je, kako navodi naš sagovornik, čudesna biljka koja hrani, oblači, leči i greje.
Kao energetičar, Jovanović je sagledavajući probleme u energetici kao što su emisije ugljen-dioksida, nesigurni izvori nafte i gasa i za životnu sredinu štetni uvozni energenti, započeo istraživanje da bi maksimalno iskoristio potencijal ove biljke. Kako objašnjava, preradom cveta i semena može da se dobije oko 30 proizvoda, dok bi preradom stabiljke moglo preko 70.000, ali kako se njome niko nije više bavio, stabljike su odgajivačima industrijske konoplje samo predstavljale problem. Zbog toga je, kako ističe, počeo sa istraživanjem na koji način da od problema ovaj deo biljke pretvori u korist i kao rešenje pronašao proizvodnju peleta od stabljike. Njihovi peleti zaštićeni su kao mali patent kod Zavoda za intelektualnu svojinu RS. Značaj ovako dobijenog peleta jeste što je njegova cena u nivou drvnih peleta od bukve, ali su kalorične vrednosti za oko 20 odsto veće. Proces proizvodnje je gotovo identičan kao kod ostalih vrsta peleta, ali uz razliku što stabljika mora da se podvrgne dekortikaciji, odnosno odvajanju vlakna od pozdera.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
