Čovek je kroz istoriju na domišljate načine gradio svoja skrovišta i domove, koristeći različite materijale – od blata i slame, preko kamena i drveta, do cigle i stakla. Savremeno doba donelo je nove mogućnosti za stanovanje, pa avanturistički nastrojeni ljudi sve češće biraju prikolice i kampere, dok su moderni kontejnerski i montažni domovi postali sve privlačniji.
Svako razdoblje donosi inovacije, ali i izazove. Danas, dok je svet sve više usmeren ka obnovljivim izvorima energije radi očuvanja planete i izgradnje održivije budućnosti, postavlja se pitanje – šta raditi sa solarnim panelima i vetroturbinama kada im istekne radni vek? Kako sam ranije pisala, otpad od vetroturbina još uvek nije ozbiljan problem, ali prve komercijalne vetroelektrane ubrzano se približavaju kraju svog radnog veka. To znači da će u godinama koje dolaze količina ovog otpada značajno rasti.
Možda se na prvi pogled čini da sam prešla sa jedne teme na drugu, ali one su zapravo povezane.
Upravo iz ovog izazova rađaju se inovativna rešenja. Umesto da završe na deponijama ili da budu podvrgnute energetski zahtevnim procesima reciklaže, delovi konstrukcija vetroturbina mogu dobiti sasvim novu namenu. Zanimljiv primer dolazi iz Holandije, gde su energetska kompanija Vattenfall i dizajnerski studio Superuse transformisali gornji deo vetroturbine u malu ekološku kuću pod nazivom Nestle.
Ova kuća, kao pilot projekat, izgrađena je od gornjeg dela vetroturbine V80 2MW iz 2005. godine, a kao koncept je široj javnosti predstavljena tokom Dutch Design Week 2024. Tokom svog životnog veka, ova turbina je proizvela 73 GWh električne energije, što je bilo dovoljno da se napaja oko 30 hiljada domaćinstava tokom jedne godine. Danas je njena namena drugačija. I dok spolja ostaje prepoznatljiv izgled vetroturbine, unutrašnjost je u potpunosti prilagođena modernim uslovima života. Pored sobe, kupatila i kuhinje, kuća je opremljena pametnim tehnologijama kao što su solarni paneli, toplotne pumpe i solarni bojler. Njena širina iznosi četiri metra, dužina deset metara, a visina tri metra. Iako je mala, Nestle kuća ispunjava sve građevinske standarde i funkcionalnost.
Potencijal ovakvih kuća je još veći, imajući u vidu da je reč o vetroturbini iz 2005. godine, a da kasnije vetroturbine imaju još šire dimenzije, što bi omogućilo izgradnju dodatno komotnijih prostorija.
Nestle kuća je za sada samo pilot projekat, ali otvara vrata novim mogućnostima u korišćenju materijala iz obnovljivih izvora energije nakon isteka njihovog radnog veka. Kako vetroturbine postaju sve veće i brojnije, ovakva rešenja bi mogla postati ne samo ekološki održiva, već i ekonomski isplativa alternativa tradicionalnoj gradnji. Možda u budućnosti budemo svedoci čitavih naselja nastalih od nekadašnjih vetroturbina – domova u kojima se spoj inovacija i održivosti pretvara u novi standard stanovanja.
Katarina Vuinac
