Ekologija nam je za relativno kratak vremenski period pokazala svoju sposobnost zalaženja u sfere društvenog života, u kojima njeno prisustvo nismo mogli da zamislimo, ili ga nismo očekivali. Ipak, kako bi njeno zalaženje imalo smisao, potrebno je da razumemo neke od osnovnih pojmova, koji nas usmeravaju prema dobroj ekološkoj praksi.
Ovim tekstom predstaviću pojmove ugljenična neutralnost, kompenzacija ugljenika i grinvošing.
Bilo da ste zaljubljenici u fudbal, ili vas izrazito iritira, ne može da se porekne da je u tekućoj nedelji Svetsko prvenstvo jedno od najaktuelnijih dešavanja, zbog čega sam i odlučila da iz ove sfere društvenog života predstavim ekološke pojmove.
Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine, najavljeno je kao događaj neutralnog ugljenika, što je odlična vest. Šta je sporno?
Pojam ugljenične neutralnosti, udomaćio se u javnom diskursu sa dva različita značenja. Za one koji trpe posledice ugljeničnih emisija, ovaj pojam donosi verovanje, ili makar nadu, da će emitovanje zagađujućih emisija zaista biti zaustavljeno, što bi i trebalo da bude njegovo značenje. Za one druge, koji su odgovorni za emitovanje ovakvih emisija, ugljenična neutralnost najčešće znači nešto drugo. To drugo, uglavnom je kompenzacija ugljenika. Iako je kompenzacija u nekim životnim situacijama dobro rešenje, u ekologiji bi trebalo da ostane poslednji izbor, a nažalost prvi je. Njom se ne podrazumeva da će neka kompanija zaista zaustaviti emitovanje ugljenika. Naprotiv, bez da prekine emitovanje, kompanija će, recimo, sadnjom novog drveća pokušati da izjednači količinu emitovanog ugljenika sa količinom kiseonika kojeg bi nove sadnice trebalo da proizvedu.
Ovakvom akcijom, ugljenik se poništava i postiže ugljenična neutralnost. Šta je sada sporno?
Kompenzacijom ugljenika, kompanije ne smanjuju zaista svoje emisije, na šta su se obavezale, štaviše može da dođe do povećanja emisija. U svakom slučaju, smanjenje emisija pravednija je opcija za očuvanje planete, nego kompenzacija, kojom se zapravo presipa iz šupljeg u prazno. Srž problema predstavlja činjenica da čak i kompenzacija, onakva kakva bi trebalo po definiciji da bude, veoma često nije potpuna.
Ovogodišnje Svetsko prvenstvo organizovano je upravo prema ovom šablonu. Iako je javnosti predstavljeno kao ugljenično neutralan događaj, dostizanje neutralnosti planirano je kompenzacijom. Naime, organizatori su izneli podatak da je jedna vrsta kompenzacije stvaranje velike zelene površine u pustinji. Međutim, postoje tvrdnje koje idu u prilog tome da je mala verovatnoća da će tom zelenom površinom moći da se kompenzuje količina ugljenika, stvorena organizacijom celog događaja.
Ovim dolazim do trećeg pojma, grinvošing („greenwashing“). Jedna definicija grinvošing opisuje kao selektivno otkrivanje pozitivnih informacija, bez potpunog otkrivanja svih negativnih, kako bi se stvorila pozitivna slika korporacije. I dok organizatori ističu nulti uticaj Svetskog prvenstva na klimu, ili makar zanemarljiv uticaj, neki podaci nedovoljno su rasprostranjeni. Od kada je Katar 2010. godine izabran za domaćina, izgrađeno je sedam novih stadiona, 30 objekata za treninge, hiljade hotelskih soba i proširen je međunarodni aerodrom. Nekoliko je problema u vezi sa ovom informacijom. Prvo, u isticanju nultog uticaja Svetskog prvenstva, nedovoljno se ističe ova informacija, što ukazuje na „zeleno pranje“, odnosno grinvošing. Drugo, podatak objavljen o ukupnim emisijama ispuštenim tokom pripreme Svetskog prvenstva je diskutabilan, zbog dodatnih istraživanja na osnovu kojih su procene da su stvarno proizvedene emisije nekoliko puta veće u odnosu na one koje su organizatori izneli. Treće, upitno je koliko će se izgrađeni stadioni koristiti u budućnosti, nakon završetka Svetskog prvenstva, što upućuje na to da su izgrađeni baš za ovaj događaj.
Šta je zaista sporno?
Pozivanjem na pogrešne pojmove, javnost se obmanjuje, a učesnici u događaju mogu da imaju lažno uverenje da su deo nečega što nema uticaj na klimatske promene. Teško je zamisliti da bilo kakav događaj može da ima nulti uticaj na klimu, što je i u redu da nema, međutim pogrešno je predstavljati ga suprotno.
Da su organizatori Svetskog prvenstva iskreno želeli da smanje negativan uticaj, naglašavam – da smanje, opredelili bi se za drugačiju realizaciju događaja. Primera radi, Svetsko prvenstvo moglo bi da bude organizovano u gradu u kojem postoji već dovoljan broj stadiona i hotelskog smeštaja. Ekstremniji pristup bila bi realizacija događaja bez prisustva publike na tribinama, čime bi se smanjile emisije nastale prevozom učesnika. Mnogi od njih prešli su stotine, čak i hiljade kilometara, automobilima, autobusima i avionima.
Najverniji navijači fudbala, verovatno je da se ne bi usaglasili sa prethodno napisanim, ipak najverniji navijači očuvanja planete i životne sredine, verovatno je da bi pružili podršku ideji.
Bilo kako bilo, društveni život ne može da se zaustavi, ali odgovorniji pristup trebalo bi da postoji. Izborom pravih reči ne bi dolazilo do obmane javnosti, a izborom pravih akcija ne bi dolazilo do obmane naše planete da ćemo jednog dana prestati da je ugrožavamo.
Katarina Vuinac