Ugovore o kreditu u vrednosti od 300 miliona evra, namenjenih za reformisanje EPS-a potpisali su Siniša Mali, ministar finansija, Mateo Kolanđeli, direktor EBRD-a za Zapadni Balkan, Miroslav Tomašević, direktor EPS-a Miroslav Tomašević i direktor EBRD-a za energetski sektor Jugoistočne Evrope Gregori Zielinski.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović takođe je prisustvovala potpisivanju ugovora, kojima će finansiranje biti obezbeđeno u dve tranše, uz garanciju Ministarstva finansija u ime države Srbije.
Sredstva će koristiti „Elektroprivreda Srbije” (EPS), koja se tokom zimske sezone suočila sa značajnim smanjenjem likvidnosti zbog uvoza značajnih količina električne energije, navodi se na sajtu Vlade.
Mali je tom prilikom istakao da je ovo podrška međunarodnih finansijskih institucija vladinoj strategiji za dekarbonizaciju sektora električne energije, sa ciljem postepenog ukidanja uglja do 2050. godine.
Kako je objasnio to će pomoći u razvoju regulatornog okvira za veće korišćenje obnovljivih izvora energije i osigurati održivost snabdevanja energijom.
“Ulaganja u energetiku smo definisali kao prioritet Vlade jer je energetska kriza dodatno istakla izazove u ovom sektoru. Potrebna su ulaganja, modernizacija, podizanje kapaciteta i spremnosti na krizne situacije u ovom sektoru i time se bavimo”, poručio je ministar finansija.
Pročitajte još:
- DIREKTOR EPS-A: NE ZAVISIMO VIŠE OD UVOZA
- EPS – ODOBRENI GRANTOVI OD SKORO 50 MILIONA EVRA ZA ČETIRI INVESTICIJE
- EPS TRAŽI DA NE BUDE VIŠE JAVNO PREDUZEĆE, ČEKA SE VLADA
Pored toga, kako je dodao, radiće se na reformisanju EPS-a, koji mora imati jače korporativno upravljanje i bolje menadžerske kapacitete, naglasivši da je profesionalizacija ovog preduzeća strateški važan korak za celokupan energetski sektor Srbije.
Kolanđeli je istakao da Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ima bogato međunarodno iskustvo u pružanju pomoći u reformisanju državnih preduzeća, te najavio i tehničku pomoć u ovom procesu.
“Radujemo se saradnji sa EPS-om i srpskim vlastima na ambicioznom reformskom programu koji donosi ovaj kredit. U koordinaciji sa MMF-om i drugim međunarodnim finansijskim institucijama i donatorima, posvećeni smo tome da doprinesemo transformaciji energetskog sektora Srbije”, poručio je on.
Na sastanku je podvučena činjenica da velike hidroelektrane u Srbiji obezbeđuju približno 30 odsto proizvodnje energije, dok obnovljivi izvori energije, kao što su vetar i solarna energija, čine manje od tri odsto proizvodnje i imaju potencijal da značajno pomognu zemlji u razvoju čistog novog, domaćeg snabdevanja energijom.
Ovo je drugi najveći zajam Evropske banke za obnovu i razvoj Srbiji, koja je do danas uložila u našu zemlju ukupno 7,9 milijardi evra. Ova finansijska institucija je u 2022. obezbedila ukupno 650 miliona evra Srbiji, od čega je više od tri četvrtine otišlo na projekte u privatnom sektoru.
Energetski portal
