Tržište dugotrajnog skladištenja energije u 2025. godini zabeležilo je snažan rast. Prema izveštaju istraživačke grupe Wood Mackenzie, širom sveta instalirano je više od 15 GWh ovakvih sistema, što je 49 odsto više nego godinu ranije. Znači da interesovanje za tehnologije koje mogu da čuvaju energiju duže od klasičnih baterija raste, posebno kako elektroenergetski sistemi sve više zavise od sunca i vetra, raste.
Najveći deo novih kapaciteta odnosi se na skladištenje energije pomoću komprimovanog vazduha, termalnih sistema i vanadijumskih protočnih baterija. U tom rastu apsolutno dominira Kina, koja drži čak 93 odsto ukupno instaliranih kapaciteta u svetu. Takva pozicija rezultat je snažne državne podrške i jasne politike razvoja ovog sektora.
Ipak, iza rasta instalacija krije se mnogo složenija slika. Iako je tokom 2025. pušteno u rad više sistema nego ranije, to ne znači da je sektor finansijski stabilan. Naprotiv, novca za dalji razvoj ima sve manje. Ukupno finansiranje dugotrajnog skladištenja energije prošle godine palo je 30 odsto, dok su ulaganja rizičnog kapitala potonula čak 72 odsto. To znači da sektor trenutno još raste zahvaljujući ranije pokrenutim projektima, ali da je sve veći problem kako obezbediti novac za naredni talas razvoja.
Pročitajte još:
- Novi Google data centar koristiće OIE i bateriju za skladištenje energije do 100 sati
- EBRD planira ulaganja od 150 milijardi evra u zelene projekte do 2030.
- Potražnja za litijumom mogla bi da premaši 13 miliona tona do 2050. godine
Konkurencija litijum-jonskih baterija, koje su i dalje jeftinije i komercijalno mnogo prisutnije, i dalje je prisutna. Zbog toga dugotrajno skladištenje i dalje zauzima mali deo ukupnog tržišta — samo šest odsto svih novih sistema za skladištenje energije u 2025. godini. Drugim rečima, ove tehnologije imaju važnu ulogu, ali još nisu uspele da se probiju u meri u kojoj se to očekivalo.
Suština problema je u tome što su sistemi za dugotrajno skladištenje potrebni energetskoj tranziciji, ali još nemaju dovoljno povoljne tržišne uslove da bi se brže širili. Kako raste proizvodnja struje iz solarnih i vetroelektrana, raste i potreba za skladištima koja mogu da čuvaju energiju ne samo dva ili četiri sata, već mnogo duže — kako bi sistem ostao stabilan kada nema sunca ili vetra.
Zato analitičari ocenjuju da sektor ima veliki potencijal, ali da bez jače podrške, sigurnijih izvora prihoda i novih investicija teško može da pređe iz faze razvoja u širu komercijalnu primenu.
Energetski portal
