U petak, 4. oktobra, ministri zaštite životne sredine zemalja Evropske unije sastali su se u Luksemburgu. Jedan od predloga koji je proizišao sa njihovog skupa je bio i taj da se od 2040. godine zabrani prodaja benzinaca i dizelaša kako bi se time doprinelo ublažavanju zagađenja vazduha i klimatskih promena i njihovog negativnog dejstva. Idejni tvorac inicijative, koja je dobila podršku 10 zemalja članica, bila je Danska.
Osvrćući se na neophodnost suočavanja sa izazovom rasta temperature, ministar klime i energetike Danske Dan Jorgensen je zaključio da moramo da priznamo da smo u žurbi. On je takođe izrazio nadu da će Evropska komisija, izvršni organ Evropske unije, predložiti postepeno ukidanje vozila s pogonom na fosilna goriva u naredne dve decenije.
Ukoliko, pak, do toga ne dođe, Jorgensen je naglasio da bi bilo dobro kada bi pojedinačne zemlje imale dozvolu da donesu slične mere.
Da se ovakvi poduhvati kose sa propisima Evropske unije koji su trenutno na snazi, Danska je iskusila na sopstvenoj koži.
Zemlja je u oktobru 2018. godine saopštila planove da, zarad promocije elektromobila kao održivijeg vida transporta, od 2030. zabrani prodaju vozila na benzin i dizel, a od 2035. godine i onih na hibridni pogon. Njih je srušila komesarka Elizabeta Bjenkovska u julu ove godine navodima da bi takva zabrana bila u suprotnosti sa zakonodavstvom Evropske unije.
Jorgensen je najavio da će sledeći korak Danske biti osnivanje saveza zemalja koje podržavaju njen predlog i da je važno da smernice za dugoročnu politiku najave proizvođačima automobila.
Bugarska, Letonija, Litvanija, Slovenija i još nekoliko zemalja su istakle da je neophodno ozbiljnije poraditi i na zaustavljanju „presipanja ugljenika“ iz zapadne u istočnu Evropu kroz prodaju polovnih automobila.
Namere Evropske komisije su da Evropu učini prvim kontinentom nultih emisija na svetu, a jedna od prepreka koje joj stoje na putu jeste i korišćenje fosilnih goriva u saobraćajnom sektoru.
