Polovinom avgusta katamaran australijskih moreplovca Majkla Holta i Larise Bril je u južnim vodama Tihog okeana nabasao na neobičnu prepreku – splav od lakog, vazdušastog vulkanskog kamena plovućca površine 20 hiljada fudbalskih terena. Plovućac nastaje kao proizvod izlivanja lave usled brzog hlađenja užarene mase i gubitka gasova. Odakle onda na sred okeana?
Stručnjaci veruju da je okamenjena plutajuća masa koja potpuno prekriva površinu vode zapravo rezultat erupcije podvodnog vulkana u blizini ostrvske države Tonge početkom prošlog meseca. Moreplovci su upozoreni da joj se zbog potencijalne opasnosti ne približavaju.
Holt i Bril su na društvenim mrežama opisali da je vulkanski splav sačinjen od kamenja različite veličine, od onih poput klikera do onih poput košarkaške lopte, dodavši da su osetili miris sumpora.
Šenon Lenc se takođe našla u sličnoj situaciji. Svoju plovidbu tim područjem je ovekovečila na internet platformi za deljenje snimaka YouTube. Lenc je procenila da debljina splava iznosi oko 15 cm.
Geolog Skot Brajan sa Univerziteta tehnologije u Kvinslendu očekuje da će masa plovućca koja se kreće ka Australiji privući mnogobrojne morske vrste. Smatra da će ona kroz sedam do dvanaest meseci, kada bi trebalo da stigne do obala kontinenta, pomoći obnavljanju Velikog koralnog grebena čiji ekosistem ozbiljno ugrožavaju klimatske promene.
“Na površini od 150 km2 nalazi se na desetine milijardi komada plovućca koji plove zajedno, a svaki pojedinačni kamen predstavlja prevozno sredstvo za bar jedan morski organizam”, otkrio je Brajan. Alge, školjke, puževi, rakovi i potencijalno korali mogli bi da se zakače za splav. Masa bi u tom slučaju postala, prema Brajanovim rečima, “prirodni mehanizam za obnavljanje, rast i širenje kolonija”.
