Kvalitet vazduha predstavlja temu o kojoj može mnogo da se diskutuje. Dok sa jedne strane živimo u vremenu kada je zagađenje primaran problem, poslednjih godina čini se da se kao nikada do sada radi na njegovom smanjenju. Svakodnevno čitamo o brojnim merama i aktivnostima koje države širom sveta sprovode u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, ali kraj dana završava se rečenicom da će se ovakvim tempom teško postići postavljeni ciljevi.
U nastavku će biti izložena zapažanja i zaključci na nivou Evropske unije i Sjedinjenih Država, kada je reč o ovoj temi.
Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), objavila je brifing pod nazivom Status kvaliteta vazduha u Evropi 2024 (eng. Europe’s air quality status 2024), u okviru kojeg su izneti podaci o nivoima ključnih zagađivača vazduha u Evropi u periodu 2022. i 2023. godine. Istovremeno, ovi podaci porede se sa postavljenim ciljevima u okviru standarda Evropske unije za zagađenje vazduha.
Poređenjem prikupljenih podataka, brifing iznosi zaključak da je kvalitet vazduha u Evropi poboljšan u odnosu na prethodne decenije. Ipak, standardi Evropske unije i dalje širom Evrope nisu ispunjeni. Kako se navodi, gotovo svi stanovnici gradova u Evropi, izloženi su koncentracijama finih čestica (PM 2,5), koje su iznad smernica Svetske zdravstvene organizacije. Preciznije, u 2022. godini 95 odsto stanica za izveštavanje o PM2.5 česticama, registrovalo je koncentracije iznad dozvoljenih granica, od čega je 76 odsto bilo u urbanoj, a 20 odsto u prigradskoj sredini.
Da bi se bolje razumeo problem, ove čestice jesu zagađivači vazduha koji dovode do najvećih negativnih uticaja na zdravlje. Locirajući njihov izvor, reč je o saobraćaju, industrijskim procesima, sagorevanju fosilnih goriva, grejanje domaćinstava i drugo.
Kada se govori o ambicioznim ciljevima, treba istaći Akcioni plan za nultu zagađenost (eng. Zero Pollution Action Plan). Vizija Akcionog plana jeste nulto zagađenje vazduha, vode i zemljšta do 2050. godine, što znači da se zagađenje svede na nivoe koji se ne smatraju štetnim po zdravlje i prirodne ekosisteme. U toj viziji, postavljaju se ključni ciljevi za 2030. godinu, kao što je poboljšanje kvaliteta vazduha kako bi se smanjio broj prevremenih smrti uzrokovanih zagađenjem vazduha za 55 odsto.
Pročitajte još:
- STROŽE MERE ZA SMANJENJE EMISIJA METANA U EU
- UDISANJE ZAGAĐENOG VAZDUHA U TRUDNOĆI UZROK SVE ČEŠĆIH MENTALNIH OBOLJENJA DECE
- SRPSKI NAUČNICI U BORBI ZA ČISTIJI VAZDUH I VEĆU ENERGETSKU EFIKASNOST
U jednom autorskom radu koji je objavljen u Earth’s Future, istražuje se kako će klimatske promene uticati na koncentraciju ozona na nivou Sjedinjenih Država. Iako se populaciji na drugom delu planete čini da to nije važno za njih, treba uzeti u obzir da je sve na planeti povezano uzročno-posledično, te da dobijeni rezultat istraživanja, najverovatnije može gotovo isto da se primeni i na druge regione.
Naime, zaključci izneti u radu pokazuju očekivanja da će klimatske promene doprineti lošijem kvalitetu vazduha, naročito kada se govori o zagađenju ozonom. Ovde je reč o gasu koji se prirodno javlja u atmosferi, međutim, ljudske aktivnosti mogu povećati njegovu koncentraciju. Kako se objašnjava, globalno zagrevanje dovodi do porasta temperature u nižim slojevima atmosfere, što dalje može da dovede do ubrzanja hemijske reakcije koje stvaraju ozon. Klimatske promene takođe utiču i na cirkulaciju vazduha, zbog čega dolazi do promene u kretanju zagađujućih materija, kao što su azotni oksidi i organska jedinjenja, koja doprinose nastanku ozona. Ovakvim promenama, određeni regioni mogu da sadrže veće koncentracije ozona.
Postoji još načina na koji klimatske promene utiču na formiranje ozona, ali ono što treba istaći visoke koncentracije ozona mogu da utiču na respiratorna oboljenja, ali i na rast i razvoj biljaka i useva i drugo. Negde se navodi i njegov negativan uticaj na različite materijale poput gume, plastike i tekstila, zato što u njegovom prisustvu mogu da smanje njihov životni vek.
