Pomeranjem kazaljki za jedan sat unazad, 28. oktobra, završava se letnje računanje vremena, tako da ćemo, vraćanjem sa tri na dva sata, u nedelju spavati sat vremena duže.
Po svemu sudeći, ovo bi moglo da bude jedno od poslednjih pomeranja časovnika zbog letnjeg i zimskog računanja vremena. Naime, Evropska komisija (EK) je 12. septembra predložila da se takvo polugodišnje pomeranje sata ukine, a ukoliko taj predlog izglasaju Evropski parlament i Savet Evrope, kazaljke će poslednji put biti pomeren najkasnije 31. marta 2019, odnosno 27. oktobra naredne godine.
Letnje i zimsko računanje vremena primenjuje se u oko 110 država, ali ne i u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Rusiji, Belorusiji, na Islandu, kao ni u afričkim zemljama.
Prema predlogu EK, svaka članica Evropske unije bi do aprila 2019. godine trebalo da odluči da li će ostati u zimskom ili letnjem režimu računanja vremena. To će važiti i za Srbiju, ukoliko Narodna skupština usvoji Zakon o računanju vremena koji je krajem avgusta predložila Vlada. U Ministarstvu privrede ranije je rečeno da se usklađuju propisi sa zakonodavstvom EU, a u konkretnom slučaju u okviru Pregovaračkog poglavlja 1 u koje spada i važeća Direktiva EU o letnjem računanju vremena.
Kazaljke na časovnicima u Srbiji pomeraju se od 1983. godine za jedan sat unapred u martu da bi se zatim na jesen vratile unazad. Uvođenje letnjeg merenja vremena nije bilo tek pomeranje kazaljki na časovnicima sat unapred. Bio je to i naš prvi korak ka Evropi.
Šta se dobilo, a šta izgubilo pomeranjem kazaljki? Za početak, ali i niz godina docnije, sva korist se ispoljavala u komunikaciji, najviše kroz automatsko usklađivanje s redovima vožnje međunarodnog avio, železničkog i autobuskog saobraćaja, i kao prividan produžetak obdanice, iako je logika upućivala na to da je po istom principu za toliko ujutru produžena pomrčina!
Inicijativa Evropskog parlamenta o odustajanju od režima promene vremena usledila je nakon što je analizom utvrđeno da pomeranje kazaljki za jedan sat negativno utiče na zdravlje, opšte stanje ljudskog organizma i bezbednost u saobraćaju. Imajući u vidu ove analize neke zemlje još ranije su donele odluku o ukidanju promene vremena. Rusija je tako postupila 2011, i to na osnovu izveštaja Ruske akademije medicinskih nauka, koji je ukazao na porast broja srčanih udara, pa i učestalija samoubistva.
Statistike pokazuju da su tog prvog ponedeljka posle promene vremena saobraćajne nesreće češće jer su ljudi, po pravilu, neispavani i sa slabijom koncentracijom. Prvih nekoliko dana javljaju se glavobolje, mnogi imaju povišeni krvni pritisak, a neki i srčane smetnje.
Prema nekim istraživanjima organizmu je potrebno čak četiri nedelje da bi se adaptirao na jedan sat promene vremena.
Sve to utiče na pad ukupne produktivnosti, iako je jedan od razloga za uvođenje dvostrukog režima računanja vremena bio rast proizvodnje i veća iskorišćenost dnevne svetlosti.
Izvor: Politika
