Crnoj Gori će u narednih pet godina nedostajati 300.000 kvadratnih metara plaža za glavnu sezonu, navodi se u Programu unapređenja morskog dobra. Crnogorske plaže i sada su manjeg kapaciteta od tražnje.
U studiji koju su izradili konzorcijum zagrebačkih kompanija Hotelsko i destinacijsko savetovanje, Urbanistički institut i Proficiscor, kao i Fakultet za menadžment u ugostiteljstvu i turizmu iz Opatije, navodi se da je crnogorski obalni pojas površine 58 kvadratnih kilometara i 2.540 kilometara kvadratnih akvatorijuma zakonom definisan kao zona morskog dobra, koja uživa posebnu zaštitu.
„Za kupanje i rekreaciju koristi se oko 270 hektara, koje čini 52 kvadratna kilometra prirodnih plaža i 100 kupališta nastalih izgradnjom ili adaptacijom sa procenjenim kapacitetom od 300.000 kupača istovremeno“, navodi se u programu urađenom za potrebe Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom, piše Pobjeda.
Plaže Crne Gore već danas su, kako je saopšteno, manjeg kapaciteta u odnosu na potražnju.
„Čak i da realni smeštajni kapaciteti ne odstupaju bitno od registrovanih, primenom normalnih standarda od pet kvadrata po korisniku, može se proceniti da će Crnoj Gori u narednih pet godina nedostajati minimum 300.000 kvadrata plaža u glavnoj sezoni“, procenjuje se u studiji.
Ta procena uključuje dodatnih 183.000 kvadratnih metara plaža koje su u procesu privođenja svrsi, ali nisu poznati precizni podaci ili metodološki utemeljene procene gde još mogu da se naprave plaže.
Pročitajte još:
Što se tiče pritiska na obalni prostor u smislu korišćenja plaža, on nije jednak. Veliki pritisak je u severnim obalnim opštinama zbog nepristupačne obale, kao i u Budvi zbog velikog udela turističkog prometa, a posebno je povoljan u Ulcinju.
Pored manjka prostora za plaže, u programu se navode i drugi problemi morskog dobra, koji se odnose na broj turista, preopterećenost centralnih gradskih zona i zauzetost zaleđa plaža sadržajima koji nisu ni nužni, ni korisni.
Izvor: Euractiv
