Kafa je mnogo više od napitka – ona je simbol susreta dobrih prijatelja, neizostavni deo porodičnih okupljanja ili trenutka koji smo ukrali samo za sebe, prvi gutljaj koji pokreće dan… Utoliko je vest o njenoj neizvesnoj sudbini odjeknula svetom, a šuška se da su suše, izazvane klimatskim promenama, glavni krivac koji preti da nam zauvek uskrati omiljeni napitak.
No, da krenemo redom. Dobro je poznato da kafa uspeva tamo gde nema mraza, uz obilje sunca i vode, što će reći – u umerenim i tropskim klimama. Upravo su se ova područja 2024. godine suočila sa surovim vremenskim prilikama, a među njima i zemlje koje proizvode najveći procenat kafe za svetsko tržište – Brazil i Vijetnam.
Suše i šumski požari drastično su smanjili prinose kafe što se odrazilo na njenu cenu. Tako je krajem novembra ove godine cena kafe arabika dostigla rekordnih 3,35 dolara po funti, što predstavlja rast od čak 71 odsto u toku ove godine.
Konsultantska kuća StoneX procenjuje da će proizvodnja arabike u Brazilu sledeće godine pasti za 10,4 odsto. Pad će delimično biti ublažen većom proizvodnjom kafe robusta, ali će ukupna proizvodnja zemlje ipak biti smanjena za 0,5 odsto.
Kako je Brazil najveći proizvođač kafe na svetu, ne čudi što je tržište sada u ozbiljnoj krizi. Ova zemlja se već dugo suočava sa ekstremnim krčenjem šuma u Amazoniji, a gubitak šuma smanjuje sposobnost prirodnih ekosistema da upiju i recikliraju padavine. Kada na to dodamo šumske požare, rezutat je rekordna suša koja je trajala dve godine, devastirajući brazilsku poljoprivredu.
Prema podacima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), do 2050. godine bi se zemljište, pogodno za uzgoj kafe, moglo smanjiti za čak 89 odsto u Centralnoj Americi, zbog rasta temperatura i slabih padavina.
Kada je reč o nešto manje popularnoj kafi robusta, najveći svetski proizvođač je Vijetnam, a ni ovoj zemlji klima nije bila naročito naklonjena u zadnje vreme. Vijetnamski proizvođači kafe upozoravaju da bi, usled klimatskim promena, poljoprivredne površine u zemlji mogle biti prepolovljene do 2050. godine.
Za ljubitelje instant kafe, čiji je glavni sastojak upravo robusta, ovo su loše vesti jer je proizvodnja Vijetnama već opala za 10 odsto u ovoj godini.
Iako svi navedeni podaci nisu ohrabrujući, postoji nada da će se proizvodnja kafe u narednim godinama oporaviti. Na portalima se može pročitati i pokoja lepa vest, kao na primer da je u Kolumbiji proizvodnja arabike porasla za 37 odsto u novembru 2024. godine u poređenju sa istim mesecom prošle godine.
Takođe, pored onog najgoreg scenarija prema kome će proizvodnja kafe sasvim izostati u budućnosti, postoji i šansa da će se, usled klimatskih promena, proizvodnja kafe samo izmestiti u optimalnija područja (možda jednog dana i u Srbiju – nikad se ne zna).
Bilo kako bilo, postalo je očigledno da je borba za kafu ujedno i borba protiv klimatskih promena, a ja ne gubim nadu da će se crni dani za crni napitak uskoro okončati.
Iako nisam sigurna da li me za kafu vezuje ljubav ili puka potreba (dan bez nje obično se završi glavoboljom), priznajem da bi mi teško palo da se jednog jutra probudim bez tog prepoznatljivog ukusa i mirisa.
