Vlada Crne Gore usvojila je Nacionalni energetski i klimatski plan, kao i Zakon o prekograničnoj razmeni električne energije i prirodnog gasa, čime je napravljen značajan korak u ispunjavanju evropskih obaveza u oblasti energetike i klimatske politike. Obaveze se tiču i Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), čiji prelazni period traje do kraja godine, a potom se započinje sa naplatom.
Usvajanjem Nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP), većina zemalja Energetske zajednice formalno je prihvatila ciljeve za udeo obnovljivih izvora do 2030. koje je utvrdio Savet ministara, ali je donekle zakasnelo usvajanje tih planova umanjilo izvesnost za investitore. Bosna i Hercegovina i Crna Gora do skoro su se ubrajale u države koje nisu usvojile NECP, što ih je svrstavalo među zemlje sa najvećim zaostatkom, međutim sada i Crna Gora ima svoju klimatsku strategiju. Praktično, sam CBAM ne postavlja samo uslov tržišne integracije, već zemlje moraju da usvoje i ozbiljne klimatske politike.
Pročitajte još:
- Potencijal biometana u Srbiji: do 2028. može potpuno zameniti prirodni gas kao gorivo
- SAD omogućile ograničene poslove sa Lukoilovim pumpama van Rusije do aprila 2026.
- Đedović Handanović: 51 mesto u Srbiji nema alternativu NIS-ovim pumpama
Kako je saopšteno nakon sednice Vlade, Nacionalni energetski i klimatski plan predstavlja strateški dokument koji definiše pravce razvoja do 2030. godine. Planom su postavljeni ciljevi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto, dostizanja najmanje 50 odsto učešća obnovljivih izvora energije, kao i unapređenja energetske efikasnosti. Dokument predviđa podsticanje novih investicija, razvoj proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora, modernizaciju elektroenergetske mreže i obezbeđivanje pravedne energetske tranzicije, uključujući područje Pljevalja.
Istovremeno je usvojen i Zakon o prekograničnoj razmeni električne energije i gasa, koji se ocenjuje kao jedan od najvažnijih zakona u energetskom sektoru u aktuelnom mandatu. Zakonom se omogućava punija integracija u jedinstveno evropsko energetsko tržište, što ima direktan značaj za zatvaranje pregovaračkog Poglavlja 15 i dodatno osnažuje regionalno i evropsko povezivanje, uključujući energetsku vezu sa Italijom. Navedeni zakon predstavlja najobimniju reformu energetskog zakonodavstva u poslednjih deset godina, jer uvodi puna evropska tržišna, tehnička i bezbednosna pravila.
Energetski portal
