Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), u saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma Crne Gore učestvuje u projektu UNDP-a Sveobuhvatno ekološki prihvatljivo upravljanje otpadom koji sadrži polihlorovane bifenile (PCB) u Crnoj Gori.
Cilj projekta je da se do kraja 2020. godine identifikuju oprema i otpad, kao i da se analogno tome izradi inventar, kako bi se pristupilo dekontaminaciji ili njegovom trajnom zbrinjavanju. U CEDIS-ovom vlasništvu je oko 5.000 transformatora koji su, u cilju sprovođenja Nacionalnog plana za implementaciju Stokholmske konvencije za period od 2014. do 2021. godine, u obavezi da uzorkuju i analiziraju njihova transformatorska ulja na prisustvo PCB-a.
Član upravnog odbora projekta gospodin Milan Marjanović podsetio je da je protekle sedmice u trafostanici 35/10 kV Centar, urađeno uzorkovanje transformatorskog ulja na sadržaj polihlorovanih bifenila (PCB). Analiza je pokazala da u uzorku uzetom iz trafoa 2 pomenute trafostanice nije zabeleženo prisustvo tog hemijskog jedinjenja koje direktno utiče na zagađenje prostora na kojem bi bio odložen ili rasut.
Marjanović objašnjava da su očekivani rezultati i indikatori projekta konkretni i veoma jasni, a tiču se pravilnog odlaganja i uklanjanja 700 tona otpada koji sadrži PCB i 200 tona zemljišta koje je kontaminirano. Prema njegovim rečima, prva faza projekta obuhvata izmenu zakonske regulative i usaglašavanje sa Evropskim propisima, dok će se u drugoj fazi projekta uraditi Plan upravljanja PCB opremom i otpadom. On je dodao i da su piralenska ulja izuzetno opasni zagađivači životne sredine i da se ne mogu razgraditi ni za 300 godina. Zbog toga je od izuzetne važnosti treća faza projekta koja se tiče izrade i adaptacije skladišta koje zadovoljava tehničke propise u cilju bezbednog skladištenja PCB opreme i otpada.
Projekat Sveobuhvatno ekološki prihvatljivo upravljanje otpadom koji sadrži polihlorovane bifenile (PCB) u Crnoj Gori uvršten je i u pretpristupne pregovore za Poglavlje 27 u pregovorima za pristup Evropskoj uniji, a budžet izdvojen za projekat iznosi 23 miliona dolara, od čega Globalni fond za životnu sredinu izdvaja 3,5 miliona dolara, a ostatak obezbeđuju Vlada i partneri na projektu.
izvor: cdm.me
Sandra Jovićević
