U narednih sedam dana cena bezina biće 184, a dizela 202,2 dinara. Dizel je neznatno poskupeo – 20 para, a benzin četiri dinara. Mnogim zemljama Evropske unije 20. maj je rok za plaćanje računa. Kompanije koje trguju gasom iz Slovačke, Austrije, Češke potvrdile su da su izmirile obaveze i po zahtevu i „Gasproma“ i uputstvu Brisela nekršeći sankcije. Finska sutra ostaje bez ruskog gasa. Kremlj ne odustaje od zahteva da se plaća ruskom valutom i poručuje da gas nikom neće isporučivati besplatno.
Posle Poljske i Bugarske i Finska je odbila da plaća ruski gas u rubljama. „Gasprom eksport“ ih je obavestio – od subote ujutru im prekida isporuke gasa.
Helsinki poručuje da ruskim gasom pokrivaju petinu potreba i da su obavestili potrošače da će taj energent obezbediti iz drugih izvora. U narednoj deceniji uzdaju se u američki tečni gas.
„Pre svega želim da kažem da su politički cilj i volja bili veoma ujedinjeni i jasni u vezi sa ovim od početka. Želimo da se oslobodimo ruske energije“, kaže ministarka finansija Finske Anika Sariko.
Budimpešta ponovo upozorava – embargo na rusku naftu je neprihvatljiv, jer bi to razorilo mađarsku ekonomiju koja 65 posto potreba pokriva tim uvozom. Zalažu se za diplomatska rešenja rusko-ukrajinskog sukoba.
„Ogroman je pritisak na nas da damo saglasnost na tu odluku Evropske unije. Nismo spremni da dozvolimo bilo kome da natera Mađare da plaćaju cenu rata. Mi smo jedina zemlja, koja u suštini otvoreno govori protiv ovakvih mera. U slučaju da ova zabrana stupi na snagu, naša privreda će biti ubijena, jer će fizički biti nemoguće kupiti dovoljno nafte i ne možemo da dozvolimo da se to desi“, poručuje Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske.
Pročitajte još:
Članice Unije su u potrazi za gasom i naftom kojim bi zamenile ruske energente. Poljska dodatni gas traži u Portugaliji.
Slovenija koja računa na tečni gas iz hrvatskog terminala na Krku nije uspela da zakupi dodatni kapacitet. U nastojanju da se oslobodi od ruske energetske zavisnosti, Nemačka je potpisala sporazum o energetskom partnerstvu sa Katarom.
„Želimo da promenimo načine na koje dobijamo energiju, da postanemo manje zavisni od ruskog uvoza energije. Energetska bezbednost je od centralnog značaja za nas. Nemačka će razvijati svoju infrastrukturu kako bi bila u poziciji da može da uvozi i tečni gas u većim količinama brodovima, a Katar igra centralnu ulogu u našoj strategiji“, istakao je nemački kancelar Olaf Šolc.
Nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder, deklarisani rusofil, pod velikim je pritiskom evropske javnosti, sa još jednim biznismenom podneo je ostavku u Upravnom odboru „Rosnjefta“.
Kompanija mu zahvaljuje na dosadašnjoj saradnji, a ostavka je usledila pošto je Evropski parlament najavio da će Šredera staviti na crnu listu zbog bliskih odnosa sa ruskim naftnim i gasnim gigantima.
Izvor: RTS
