Da li vozila na električni i hibridni pogon pripadaju budućnosti ili su rezervisana samo za zapadne, naprednije ekonomije? Ipak, ako su ovde i sada, takvo razmišljanje je očigledno pogrešno.
Zemlje širom sveta kroje svoje zakone kako bi električna energija postala primarni, pa čak i jedini pogon vozila. Najčešća sredstva za ostvarenje tih težnji predstavljaju zabrana kupovine dizelaša i benzinaca, pooštravanje propisa o izduvnim gasovima i ograničenja kretanja pojedinih kategorija vozila zbog njihovog „zagađujućeg” svojstva.
Takođe, vlasnici elektromobila uživaju i u drugim olakšicama kao što su oslobođenje od taksi na uvoz i kupovinu, porez na dodatu vrednost i putarine. U pojedinim zemljama imaju pravo na korišćenje saobraćajnih traka za autobuse i ne plaćaju parking. Paketi podrške utiču na to da ukupan trošak posedovanja elektromobila bude niži u odnosu na trošak posedovanja konvencionalnog vozila.
Privlačnosti električnih vozila doprinosi i njihovo pojeftinjenje i unapređenje kapaciteta i performansi baterija, povećanje dometa zahvaljujući jednom punjenju i veći izbor modela i produženje životnog veka. Zaključno sa 2019. godinom, broj automobila na elektropogon u čitavom svetu iznosio je 7,2 miliona. Poređenja radi, 2010. godine bilo ih je 17 hiljada. Trendom ipak nisu obuhvaćeni isključivo oni, već se „elektrifikuju” i javni i kamionski prevoz.
Iako Srbiju prati glas da uvek kaska za zapadom, održivi transport se polako, ali sigurno, popularizuje i kod nas. Kao jednu od poluga za njegov napredak, Vlada je u martu ove godine opredelila 120 miliona dinara za subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila kako bi se poboljšao kvalitet vazduha i očuvala životna sredina. Našom zemljom sada jezdi oko 200 registrovanih elektromobila, a putevima krstari i oko 1.500 registrovanih hibrida. Kako bi „vožnja na struju” zaživela na ovim prostorima, neophodan je i razvoj odgovarajuće punjačke infrastrukture. Da eko-alternative dizelašima i benzincima ne bi ostale „praznih baterija”, tu su svakako elektropunjači. U prilog tome da dizel i benzin budu zamenjeni električnom energijom idu i četiri superpunjača kompanije Tesla, koji su instalirani početkom godine na parkingu robne kuće Ikea u Beogradu, ali i najavljeno širenje kapaciteta za punjenje po domaćim auto-putevima.
U preduzeću MT-KOMEX, kao jednom od predvodnika zaokreta ka elektromobilnosti u našoj zemlji, prepoznali su potrebu tržišta da postavljeni punjači budu povezani u jedan integralni skup da bi vozači lakše pronašli mesto za dopunu svojih elektromobila. Kao što pretpostavljate, za razliku od benzinskih pumpi, električnih punjača nema na svakom ćošku.
U fokusu:
Tu ideju su i sproveli u delo u saradnji sa finskom kompanijom Virta koja je globalni lider za sistem za kontrolu i naplatu punjenja.
Tako je nastao charge&GO, prva regionalna platforma za punjenje električnih vozila, koja će pored Srbije obuhvatiti i komšijske zemlje. MT-KOMEX poziva sve zainteresovane kompanije da uvrste svoje punjače u mrežu charge&GO.
Kako funkcioniše charge&GO?
Softver korisnicima omogućava brzu pretragu najbližih elektropunjača u mreži charge&GO, kao i upražnjenih stanica za punjenje. U samo nekoliko klikova, vozači elektromobila mogu da izvrše rezervaciju željenog punjača. Za „bukiranje” je potrebno da kreiraju nalog na platformi a kad to učine, oni dobijaju i priliku da koriste druge pogodnosti kao što je niža cena. Neregistrovani korisnici usluga koriste punjačka mesta za svoje četvorotočkaše uz jednokratno plaćanje. Naravno, uvek postoji mogućnost da se registruju i da koriste platformu uz pomenute povoljnosti. Od oktobra je dostupna i mobilna aplikacija za iOS i Android mobilne platforme, što će dodatno olakšati punjenje zato što će vozači brže i lakše moći da započnu proces punjenja jednostavnim odabirom punjača sa mape. Osim što će korisnici moći bezbrižno da se kreću kroz zemlju i region, zahvaljujući saradnji preduzeća MT-KOMEX i Virte, na raspolaganju će imati i elektropunjače u 28 zemalja sveta koji su deo ove globalne platforme. I to bez dodatnog troška rominga!
Elektromobilnost nije zelena bez zelene energije
Uprkos tome što elektromobili ne ispuštaju gasove sa efektom staklene bašte, mnogi stručnjaci skreću pažnju na to da su ova vozila zapravo nedovoljno čista alternativa prevoznim sredstvima na dizel ili benzin u zemljama čiji se energetski miks uveliko oslanja na ugalj. Među njima je i Srbija. Iako elektromobili ne emituju zagađenje na putevima, oni indirektno učestvuju u njegovom oslobađanju u Kostolcu. MT-KOMEX nastoji i to da promeni kroz izgradnju više od 4.000 kW malih solarnih elektrana širom zemlje i regiona.
O MT-KOMEXU
Preduzeće MT-KOMEX svojim klijentima nudi stručnost, bezbednost i pouzdanost utemeljenu na 27 godina poslovanja. U proteklih deset godina postepeno su dopunjavali osnovnu delatnost zahvaljujući učešću u razgranjavanju mreže punjača za elektromobile, kao i u brojnim projektima izgradnje elektrana. Uporedo sa tehnološkim promenama u različitim industrijskim sektorima, i oni su usvajali nova znanja i veštine.
Zaposleni su osposobljeni da instaliraju punjače, kako u manjim stambenim i poslovnim jedinicama, tako i u većim objektima sa zahtevnijom infrastrukturom, na parkiralištima, pumpama i koridorima magistralnih puteva i auto-putevima. Njihova umešnost je očigledna a dovoljno je baciti pogled na njihov portfolio – poverenje su im ukazali auto-proizvođači i njihovi zastupnici BMW, Britiš motors, Hjundai, Fiat, Reno kao i javne garaže, hoteli, tržni centri i benzinske stanice na auto-putevima Srbije. Sasvim je moguće da se dogodi da i vi svoje vozilo na električni ili hibridni pogon dopunite na njihovom elektropunjaču do koga ste došli putem platforme charge&GO. „Mi smo sigurni u sebe. Zato i vi možete biti sigurni u nas”, poručuju iz MT-KOMEX-a.
Priredila: Jelena Kozbašić
Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetski portal ODRŽIVI TRANSPORT, septembar-novembar, 2020.
Ovaj članak je nastao uz podršku Evropske Unije u okviru Inicijative EU4Energy. 
Za objavljeni sadržaj je isključivo odgovorna kompanija CEEFOR – Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj, a članak ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
