Srbija opet ima priliku i fiskalni prostor za rešavanje višedecenijskog problema zaštite životne sredine, a najveća ulaganja su neophodna u tri ključne oblasti: otpadne vode i vodosnabdevanje, upravljanje čvrstim otpadom i zaštita vazduha od zagađenja, ocenili su danas članovi Fiskalnog saveta.
– Mi smo 2006. godine bili u ovoj poziciji, novac je postojao, ali je ta prilika tada upropaštena pošto su sredstva potrošena populistički na neodrživo povećanje plata i penzija 2008. godine, izjavio je Pavle Petrović na konferenciji u Narodnoj banci Srbije.
Naša zemlja, prema njegovim rečima, sada opet ima šansu i ne bi bilo dobro ta sredstva odu na prekomerno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, ili neke druge troškove koji nisu prioritet.
Ističe i da je dobro to što je osnovano Ministarstvo zaštitu životne sredine, ali da su problemi u toj oblasti toliko veliki da prevazilaze njegove okvire.
Najveći infrastrukturni problemi su u sektoru voda, jer u Srbiji, kako poručuju iz Fiskalnog saveta, praktično ne postoji infrastruktura za zaštitu voda od zagađenja i prečisti se manje od 10 posto komunalnih otpadnih voda u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope koje prečišćavaju 70 posto komunalnih otpadnih voda.
U unapređenje sektora voda bi trebalo uložiti oko 6,0 milijardi evra, u sektor upravljanja čvrstim otpadom oko 1,5 milijardi evra, a u sektor zaštite vazduha oko 2,3 milijarde evra, prema analizi Saveta.
Za promene u ovoj oblasti su, poručuje Fiskalni savet, potrebne sistemske mere, kao što su usvajanje strategija u oblasti vazduha i klimatskih promena, veće nadležnosti Ministarstva zaštitu životne sredine, izdvajanje većih sredstva za ekologiju, i osposobljavanje lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća za investicije.
Izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine potrebno je godišnje povećati za oko 500 miliona evra, što iznosi od 1,2 do 1,4 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), smatra Fiskalni savet Srbije.
Kako je rečeno, povećanje izdvajanja u zaštitu životne sredine popravilo bi strukturu budžeta, jer bi javne investicije bile veće, i pozitivno bi delovalo na privredni rast u kratkom roku.
Prema oceni Fiskalnog saveta, snažno povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine treba da bude budžetski prioritet u 2019. i u narednim godinama.
Trenutno postoji fiskalni prostor u budžetu koji se može opredeliti za rešavanje ovog problema, i to je prilika koju ne bi trebalo propustiti, mišljenja su članovi ovog saveta.
