Britanci žele da se otarase plastične ambalaže

Foto: pixabay

Poslednjih godina u britanskoj javnosti vodi se žučna polemika oko toga kako se treba sukobiti sa problemom plastičnog otpada koji postaje sve prominentniji. Veliki deo plastičnog otpada koji završava na deponijama i u svetskim morama dolazi od plastičnih pakovnja hrane u supermarketima. Stručnjaci za zaštitu životne sredine se slažu da je potpuno besmisleno da nešto tako brzo potrošno kao što je hrana pakujemo u nešto teško razgradivo kao što je plastika.

U proseku, u Evropskoj uniji, u jednoj godini se po osobi akumulira 31 kilogram plastične ambalaže. To je u totalu 15.8 miliona tona plastičnog ambalažnog otpada koji se generiše u samo jednoj godini.

Oko 92 procenta britanske javnosti želi da se otarasi pakovanja voća i povrća ili da ono makar bude reciklabilno.
To je sugestija nove ankete koju je sprovela organizacija D-CIFOR. Ona nam govori da 68 % britanske javnosti smatra da supermarketi ne bi trebalo da prodaju proizvode ukoliko na njima proizvođač jasno ne naglasi koliki procenat ambalaže proizvoda može da se reciklira.

Približno jedna petina ispitanika se nije složila sa ovom izjavom dok je 11 % njih reklo da „ne znaju“.
Oko 48 % ispitanika smatra da pakovanje proizvoda treba biti u potpunosti reciklabilno dok njih 27 % misli da bi trebalo da bude više od 75% pakovanja reciklabilno dok njih 11% misli da bi pakovanja trebalo da mogu da se recikliraju od 75% do 50% .
Samo 2% ljudi reklo je da im ne bi smetalo kada ne bi znali koliki procenat ambalaže može da se reciklira.

U zvaničnim podacima sajta ministarstva Velike Britanije objavljeno je da je stopa reciklaže za 2015. godinu 39%, ali neki stručnjaci smatraju da ove procene nisu u potpunosti tačne.

U drugim zemljama članicama Evropske unije količina plastičnog otpada po osobi godišnje varira od 12kg u Hrvatskoj do 60 kg u Irskoj. Za sve zemlje članice količina otpada u poslednjih nekoliko godina u stalnom je porastu.
Samo se 40% ovog otpada reciklira a najveću stopu reciklaže ima Slovenija sa udelom od 63% dok je najmanja u Finskoj sa samo 24%.

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews.com, ec.europa.eu

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti