Još su stari Latini bili svesni zdravstvenih blagodeti živog sveta koji nas okružuje. Govorili su da lekar leči, a priroda ozdravljuje. Odavno je, dakle, poznato da dnevna doza zelenila, plavog neba i prirodnih mirisa pozitivno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje, a latinsku tezu su vekovima kasnije naučno utemeljila mnoga istraživanja naših savremenika.
Da li vam je poznat osećaj smirenosti, popravljenog raspoloženja i pročišćenog uma nakon boravka na selu? Za samo sat i po vremena provedenih u šumovitom predelu smanjuje se aktivnost dela mozga povezanog sa depresijom. Stanovnici gradova češće razvijaju mentalne poremećaje i za oko tri puta su više utučeni u odnosu na žitelje ruralnih oblasti.
Obitavanje u prirodi snižava krvni pritisak i uznemirenost, a povećava sreću. Povoljan uticaj životne sredine na zdravstveno stanje čoveka ogleda se i u smanjenju nivoa agresivnosti i hiperaktivnosti, poboljšanju koncentracije i pamćenja i jačanju imunološkog sistema. Ljudi koji više vremena provode na svežem vazduhu, okruženi florom i faunom, tolerantniji su na bol.
Osamdesetih godina prošlog veka, inspirisani koristima prirode, Japanci su razvili medicinsku tehniku shinrin-yoku, udisanje šumske atmosfere ili kupanje u šumi. Shinrin-yoku je tako postao okosnica japanske preventivne zdravstvene nege. Ideja je jednostavna: opuštena šetnja prirodom ima smirujuća, podmlađujuća i okrepljujuća svojstva.
Devet hiljada dvesta pedeset devet kilometara vazdušnom linijom od Tokija do Edinburga!
Od petog oktobra ove godine, doktori iz Šetlanda (Škotska) ovlašćeni su da svojim pacijentima kao terapiju prepišu boravak u prirodi za ublažavanje simptoma bolesti kao što su visok krvni pritisak, potištenost, stres, dijabetes i srčana oboljenja.
U sklopu programa napravljen je i kalendar sa različitim vanjskim aktivnostima koje mogu da se preporuče bolesniku.
„Iskoračite iz kuće, umirite se i tri minuta osluškujte okolinu“, „Prebrojte ptice u vašem dvorištu“, „Zasadite nekoliko lukovica“, „Pozajmite psa i prošetajte ga“, „Kampujte“, „Pričajte sa ponijem“, „Priredite porodici kompletan obrok napolju“, „Dodirnite more“, „Napravite hotel za bube“… Godina se zaključuje sagledavanjem napretka koji ste napravili tokom perioda upražnjavanja navedenih radnji.
Čitav kalendar možete da pogledate na sledećem linku: https://www.healthyshetland.com/site/assets/files/1178/730-1309-17-18_nature_prescriptions_calendar_4sep.pdf.
Priroda kao lek neće potisnuti konvencionalnu medicinu, već će se koristiti kao dopuna postojećim tretmanima. Pobornici principa nadaju se da će se na ovaj način pacijenti podstaći da više vremena provode u parkovima i šumama blizu bolnica.
Iako su se recepti za prirodu ukorenili jedino u Šetlandu, javnost je zainteresovana da se novi zdravstveni pristup proširi širom Ujedinjenog Kraljevstva.
