Uvek sam se radovala mirisu benzina i trudila se da ga što više udahnem tako da i sat vremena nakon napuštanja pumpe obitava u mojim sinusima. Kasnije sam shvatila da i druga deca vole naftne derivate, a neki su čak krišom otvarali kanistere i inhalirali do besvesti (bukvalno).
Iako je ovo bio jedan od onih dečijih nestašluka koje smo srećom preživeli, a koji sada prepričavamo u stilu ’’kako su se deca 90-ih čeličila, a roditelji nas nisu držali pod staklenim zvonom’’, teško nama ako je u pitanju bio olovni benzin (a verovatno jeste).
Kada vam je zdravlje motora važnije od ljudskog zdravlja, onda dodate olovo u benzin.
Iako su znali da izloženost olovu može dovesti do smanjene inteligencije, male zapremine mozga, pa čak i niza mentalnih poremećaja, prevagnulo je to što olovni beznin doprinosi većoj snazi i manjem habanju motora.
Decenijama su ljudi širom sveta bili izloženi toksičnim isparenjima pri svakom punjenju rezervoara jer je olovni benzin postao veoma zastupljen otkako se prvi put pojavio 20-ih godina prošlog veka. Sreća pa je napokon otišao u istoriju pre dve decenije (kod nas je zabranjen od 2006. godine), ali su posledice i te kako vidljive danas.
Doktorant Aron Ruben sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini objavio je studiju u kojoj je želeo da ustanovi kakve zdravstvene posledice imaju oni koji su rođeni u Americi pre 1996. jer je to godina kada je olovni beznin zvanično izbačen iz upotrebe.
Koristeći javno dostupne podatke o nivoima olova u krvi dece, otkrio je da je od 2015. godine više od polovine američke populacije imalo klinički zabrinjavajuće nivoe olova u krvi kada su bili deca.
Ruben procenjuje da je izloženost olovu u detinjstvu umanjila kumulativni IQ amerikanaca za 824 miliona poena – skoro tri poena po čoveku, dok je kod onih koji su rođeni 60-ih godina prošlog veka, kada je upotreba olovnog benzina bila na vrhuncu, IQ možda manji za šest poena.
Nekome će par poena manje na IQ testu izgledati zanemarljivo, ali autor studije tvrdi da je uticaj olova toliko dramatičan da može odrediti da li će neko biti klasifikovan kao osoba sa ispodprosečnim kognitivnim sposobnostima (koeficijent inteligencije manji od 85) ili osoba sa intelektualnim invaliditetom (koeficijent inteligencije ispod 70).
Iako je opštepoznato da fosilna goriva ne plaćamo samo novčanicama, već nas koštaju i zdrave životne sredine, nikada ne bih pomislila da smo benzin doskora plaćali IQ poenima.
Milena Maglovski
