Beloglavi sup Luka, prvi u kanjonu Trešnjice, poneće satelitski odašiljač za praćenje. Luku su posle obeležavanja pre 10 dana pokušali da vrate u prirodno stanište, ali on još nije bio spreman da poleti.
Beloglavi sup lika pronađen je u blizini ušća reke Trešnjice u Drinu, 27. oktobra, prošle godine. Bio je u lošem stanju, iznemogao, pa je poslat u BeoZoo vrt na oporavak. Sada se samo čeka da poleti.
Na pitanje da li je na to spreman, Zoran Karić iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, odgovorio je da prema procenama jeste. Iako je tokom oporavka proveo tri do četiri meseca u malom prostoru kaveza te nije vežbao krila, ipak ocenjuju da je zdrav. Satelitska platforma koju će ptica imati predstavlja satelitski odašiljač koji se već 30 godina postavlja na ugrožene vrste, kako bi se one pratile. On je deo standarda u prirodi i na taj način se već prati nekoliko beloglavih supova na Uvcu. Kako se ptice kreću u jatima, važno je imati bar jednu u jatu koja ima odašiljač koji može da ukaže na neki problem ili opasnost, podseća Zoran.
Lokalitet Trešnjica je najsevernija kolonija u kontinentu Evrope, jer je beloglavi sup vezan za staništa Mediterana. Luka će biti prvi beloglavi sup koji će poneti odašiljač na Trešnjici, istakao je Karić.
Pored toga je objasnio da je ovo jedna od najznačajnijih vrsta bilo gde u svetu. Globalno, svuda u svetu je velika ekološka kriza, pre svega u Africi i Aziji. Od 15 vrsta, 13 je ugroženo i beloglavi supovi izumiru, pa je pad populacije u Aziji oko 96 odsto. Beloglavi supovi kao ptice koje čiste prirodu, lešinari, jesu brana prirode, čuvari ekosistema, jer bujaju mikroorganizmi, koji razlažu meso uginulih životinja u prirodi i vrlo lako može da se desi da neka od zaraza pređe na druge životinje ili na ljude, a tada mogu da nastanu različite pandemije, kako je zaključio Zoran Karić.
Pročitajte još:
O trenutnoj populaciji ovih ptica na Uvcu i Trešnjici, rekao je da se beleži 265 parova na Uvcu, a na Trešnjici 35. PU planu je i da se vrate supovi na Staru planinu i da se tu napravi populaciju, kaže Kari
Objasnio je da ove ptice mogu da lete jako daleko, pogotovo mlade ptice, popnu se na visine od tri kilometra, podsetivši da je Dobrila otišla u Tursku. Prioritet je očuvanje biodiverziteta i krhkog ekosistema i njegovog balansa.
O aktivnostima Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, objasnio je da imaju centar za prihvatanje ptica grabljivica, pri Institutu za biološka istraživanja akciju oko modre vrane, vrste koja se nalazi u okolini Beograda, pored toga edukativnu akciju autorske fotografije, te će na kraju godine prirediti izložbu i kalendar sa najboljim fotografijama. Takođe, ostvaruju saradnju sa svim zemljama u regionu.
Izvor: RTS
