Sistemi za skladištenje energije u baterijama (BESS) dvadeset godina unazad, otkako SolarPower Europe vodi evidenciju, beleže kontinuirane rekorde. U 2025. godini Evropska unija instalirala je 27,1 GWh novih kapaciteta.
Nemačka i Italija zadržale su vodeću poziciju na tržištu baterijskog skladištenja, dok je Bugarska postala najbrže rastuće tržište. Na četvrtom i petom mestu našle su se Holandija i Španija. Prag za ulazak u vrh značajno je porastao — dostizanje GWh više više nije dovoljno, a povezivanje značajnih količina mrežnih baterija postalo je neophodno.
Evropska komisija je u martu 2025. godine usvojila listu od 47 strateških projekata sa ciljem jačanja evropskih lanaca vrednosti sirovina i diverzifikacije izvora snabdevanja, u skladu sa Aktom o kritičnim sirovinama (CRMA). Postavljen je cilj da do 2030. godine evropska eksploatacija, prerada i reciklaža strateških sirovina zadovolje 10 odsto, 40 odsto i 25 odsto potreba EU, redom. Od ukupnog broja, 70 odsto projekata usmereno je na sirovine za baterije.
Evropska unija i dalje značajno zavisi od globalnih tržišta za snabdevanje metalima potrebnim za proizvodnju baterijskih ćelija. Prema podacima Evropske komisije, 2023. godine EU je uvezla gotovo 80 odsto primarnih sirovina za baterije i više od 60 odsto prerađenih materijala. Kada je u pitanju rafinisani litijum, ključna hemijska komponenta svih baterija, zavisnost je potpuna.
Pročitajte još:
- Na Samitu Severnog mora dogovoreno 300 GW vetroelektrana do 2050.
- Rim dobija moderan sistem za upravljanje otpadom
- Indija bira bolji put u energetskom razvoju od onog koji je Kina prošla
Na kraju 2025. godine, Evropa je raspolagala sa ukupno 252 GWh godišnjeg kapaciteta proizvodnje baterijskih ćelija, od čega je 80 odsto namenjeno električnim vozilima. Sa svega 1 GWh u 2017. godini, proizvodnja baterijskih ćelija u Evropi porasla je na više od 250 GWh danas, uz investicije od oko 33 milijarde evra u fabrike baterija. Ipak, mnogi proizvođači odlažu ili otkazuju planove širenja zbog neizvesnosti oko buduće profitabilnosti, a troškovi proizvodnje u Evropi i dalje su oko 50 odsto viši nego u Kini, dok je ekosistem lanca snabdevanja relativno slab, navodi SolarPower Europe.
Većina proizvođača i dalje uvozi ćelije iz Azije i u Evropi obavlja samo završno sklapanje, iako neki koriste ćelije iz domaće proizvodnje ili kroz partnerstva. Samo 16 odsto evropskih proizvođača specijalizovano je za BESS, dok pojedini startapovi daju drugi život baterijama iz električnih vozila.
Nemačka ima najveći broj proizvođača baterijskih sistema u Evropi — 43 aktivne kompanije. Za ovom zemljom idu Poljska i Mađarska, dok su ostali proizvođači raspoređeni u još 20 zemalja. Od procenjenih 10 kompanija aktivnih 2010. godine, proizvodnja baterijskih sistema u Evropi porasla je osam puta u poslednjih 16 godina.
Energetski portal
