Prema novim istraživanjima o populaciji sisara i pored smanjenja njihovog broja u Australiji, i to za više od trećinu u toku samo dve decenije, na mestima sa aktivnim upravljanjem očuvanja sisara zapaženo je poboljšanje kad je reč o porastu populacije, za čak 46 odsto.
Ovi podaci se stalno obnavljaju u Australiji, prateći situaciju među među ugroženim vrstama i promene u populaciji.
Pored toga, slična princip ima i baza podataka koja posmatra i prati ptice.
Rezultati su dobijeni na osnovu podataka za 57 vrsta ugroženih sisara i vrsta blizu ugroženosti na 1.186 lokacija u Australiji u periodu od 1995. do 2016. godine, pri čemu je samo na 155 ovih lokacija bilo aktivnih radova na očuvanju vrsta. Upravo na tim mestima, gde su uloženi veliki napori da se vrste čiji je opstanak ugrožen očuvaju, u proseku je zabeležen rast populacije za 46 odsto.
Populacija divljih mačaka i lisica na 15 lokacija gde se radilo na njihovoj zaštiti, uvećana je 5 puta.
S druge strane, na lokacijama gde se nije radilo na aktivnom očuvanju života sisara, populacija je opala za oko 60 odsto.
Prema tim rezultatima nesumljivo je da se ulaganje u zaštitu životinja i očuvanju njihove populacije umnogome isplati.
Pročitajte još:
Narednih dana će u divljinu biti puštene koale koje su bile povređene u požarima koji su počeli još prošle godine na australijskom kontinentu. Životinje su bile smeštene u bolnici u blizini Novog Južnog Velsa koja je prilagođena isključivo lečenju koala. Njihova populacija se dodatno smanjila u požarima koji su buktali nekoliko meseci, te su stručnjaci bili zabrinuti da li su funkcionalno izumrle. Ipak, selektivnim odabirom pola i uzrasta koala koje će se vratiti u divljinu, očekuje se da će razmnožavanjem održati svoju populaciju.
Jedan od biologa koji radi kao deo istraživačkog tima u ovoj oblasti Džon Vojnarski smatra da su utočišta bez predatora, koja pokrivaju tek 0,1 ukupne površine australijskog kontinenta, za opstanak većine ugroženih vrsta imala veliki značaj, ali da je ipak teško osloniti se na ovo rešenje.
Istraživači su takođe najavili da će se nadgledanje proširiti, te će pokrivati znatno veću teritoriju ubuduće.
Ono što im stvara dodatne brige jeste što se tek jednom u 10 godina pravi pregled Zakona o zaštiti životne sredine i očuvanju biodiverziteta. Zato brojne grupe za očuvanje životne sredine predlažu da se izveštaji prave češće kako bi se zaustavila stopa izumiranja australijskih živih vrsta. Pored toga, traže i produženje vremenskog roka za pravljenje izveštaja zakona koji bi trebao da se formira u oktobru ove godine, jer smatraju da bi ga trebalo odložiti zbog kriza izazvanih razornim požarima u Australiji, a zatim i epidemijom koronavirusa.
