Afrika, sa obiljem prirodnih lepota, kultura i resursa, jedan je od najmanjih proizvođača emisija štetnih gasova i zagađenja na svetu. Dok razvijene zemlje koriste industrijsku proizvodnju koja emituje velike količine ugljen-dioksida, veći deo Afrike još uvek koristi tradicionalne metode za osnovne energetske potrebe. Pored toga, bogatstvo obnovljivih izvora energije kao što su sunce i vetar polako postaje deo strategija mnogih afričkih zemalja.
Međutim, stvar je u tome što Afrika doprinosi globalnim klimatskim promenama u manjoj meri, ali je ipak jedna od regija koja najviše trpi njihove posledice. Promene temperature i obrazaca padavina donose suše i poplave koje su pogubne za poljoprivrednike i zajednice širom kontinenta. Uz to, mnoge obalske regije su ugrožene rastućim nivoima mora. Zbog temperatura, i mnogi rezervoari vode se smanjuju, nedavno smo pisali o jezerima koja su u problemu, a jedno od njih je i jezero Čad, od koga zavise četiri zemlje i milioni ljudi. Prema podacima, ovo jezero je 1963. godine imalo površinu veću od 22.000 km², dok se 2008. to svelo na 2.500km².
Dodatna složenost dolazi od činjenice da zagađenje iz industrijski razvijenih regiona putem atmosferskih struja dopiru do Afrike, često donoseći negativne efekte na životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Mnoge afričke zemlje, bez adekvatne infrastrukture i sredstava da se prilagode, nalaze se u osetljivom položaju.
Zanimljiv podatak je da, primera radi, Etiopija ima samo 1,1 milion automobila za svojih 99 miliona stanovnika.
Pročitajte još:
- KAD JEZERA POSTANU PUSTINJE: LJUDSKI DOPRINOS GLOBALNOJ VODENOJ KRIZI
- AKTIVNA MOBILNOST KAO ODGOVOR NA SAOBRAĆAJNE I KLIMATSKE IZAZOVE AFRIKE
- CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA I AFRIKA
Zajednički izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) i Grupe Afričke razvojne banke naglašava hitnost rešavanja finansijskih izazova za čistu energiju u Africi. Studija je predstavljena na Samitu o klimi u Africi.
Dom za skoro 20 odsto svetske populacije, trenutno privlači samo dva odsto globalne potrošnje na čistu energiju. Da bi se ispunili međunarodni energetski ciljevi, investicije treba da se udvostruče do 2030. godine, usmeravajući dve trećine ka čistoj energiji.
Međutim, projekti se suočavaju sa značajnim preprekama, kao što su visoki troškovi zaduživanja, pogoršani krizom Covid-19 i geopolitičkim tenzijama. Izveštaj naglašava da su kapitalni troškovi za čistu energiju u Africi dva do tri puta veći nego u razvijenim zemljama. Ovaj disparitet ometa sa započinjanjem energetskih projekata.
Istraživanje agencije naglašava da bi ovo zahtevalo ulaganje od otprilike 25 milijardi dolara godišnje do 2030. Izveštaj se zalaže za ključnu ulogu međunarodnih aktera, sugerišući da bi godišnja injekcija koncesionog kapitala od 28 milijardi dolara mogla da podstakne privatne investicije u vrednosti od 90 milijardi dolara do 2030. godine.
Energetski portal
