„U vinu je istina”, kaže jedna od najstarijih latinskih poslovica. Ipak „u rakiji je snaga”, kaže se u našim krajevima. Nije čudo što smo usvojili ovakav nastavak antičke izreke ako uzmemo u obzir da rado dokazujemo mitsko dejstvo rakije. A i vina.
Da li je neophodno opredeliti se za jedan od ova dva stava, da li su oni suprotstavljeni jedan drugom i šta tačno znamo o istorijatu vina i rakije i načinu na koji se prave, samo su neka od pitanja koja su se nametnula potpisnicama ovih redova.
Iako nas skromno znanje o Dionisovom umeću nikada nije ometalo da uživamo u ukusima i mirisima iz lepih čaša, potražili smo nekoga ko bi nam na stručan a zanimljiv način potvrdio sumnje ili raspršio iluzije o tome da možemo voleti samo jedno(g). Vino ili rakiju. Kada smo počele da istražujemo ovu oblast, otkrile smo da vinarija i destilerija u našoj zemlji ima više nego što smo mogle da zamislimo. Većinom je reč o uspešnim firmama koje već imaju svoje verne uživaoce. Ipak, jedna od njih privlači na poseban način. Priča o „Pruni” zaista je vredna pažnje.
Dozvolite da vas povedemo kroz sve etape koje vode do krajnjeg cilja – neponovljivog ugođaja za sva čula. Kad je Slobodan Ilić, vlasnik vinarije i destilerije, odlučio da 2011. godine obnovi i osavremeni porodičnu tradiciju proizvodnje rakije, oslonio se na svoj sluh za biznis i gene. U selu Vukovići, odakle Slobodanova porodica potiče, deda Bogica bio je prvi koji je nabavio kazan za rakiju i započeo proizvodnju za svoje potrebe a uslužno je pekao rakiju i drugim domaćinima. Danas slika tog kazana budi uspomenu na pretke, a najnovija tehnologija koju su primenili u proizvodnji žestokih alkoholnih pića, počev od uzgoja sirovine preko postupka prerade do pakovanja elegantne boce u transportnu ambalažu, predstavlja iskorak koji se od potomaka uvek očekuje. S obzirom na mogućnosti koje Srbija ima u proizvodnji voća, odluka je bila jednostavna – obnoviće porodičnu tradiciju i investiraće u rastući agrobiznis. I dok je možda odluka o oblasti za investiranje bila laka, utvrđivanje lokacija, granica i vlasništva nad dedinim parcelama predstavljalo je težak zadatak.
U kakvom stanju su zatekli postojeće vinograde i voćnjake ispričao nam je Predrag Jojić, direktor kompanije „Pruna”, osvrnuvši se na to da je čitava voćarsko-vinogradarska infrastuktura bila zapuštena. „Sve je bilo toliko neuređeno da čak ni lokacija svih parcela nije bila jasno definisana i pravno regulisana. Očigledno da je to moralo da bude polazna tačka ovog projekta. Nakon identifikacije porodične imovine, usledila je dodatna kupovina zemljišta i formiranje novih zasada voća i vinove loze. Sadnice su danas u punoj vegetativnoj zrelosti i donose vrhunske plodove o kojima brine čitav tim zadužen isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju”, kaže Predrag ističući da ista vrsta voća koja raste na različitim terenima ne stvara identičan ukus u istom proizvodu. „Svaki teren poseduje specifičnosti koje direktno doprinose kvalitetu, ukusu i balansu svih relevantnih biohemijskih faktora koji utiču na samu vrstu voća ili vinove loze. Tu spadaju mikro-klima, uticaj Homoljskih planina, nadmorska visina, ruža vetrova, sastav zemljišta i blizina Dunava u svom najširem toku. Skup svih ovih uticaja daje jedinstveni ukus svim kulturama koje uzgajamo”, objašnjava nam direktor „Prune” i dodaje: „Svi proizvođači imaju svoju čarobnu formulu. Naša se sastoji u tome da smo oplemenili i modernizovali tradiciju srpske rakije uz primenu savremene tehnologije i enoloških metoda našeg viskostručnog kadra.” Tako je nastao jedan sasvim novi ukus koji odmah osvoji ljude ili ih pak ne osvoji. Prema Predragovim rečima, u tome i jeste suština njihove vizije – želeli su proizvod koji će imati svoju publiku, nikako nešto što će se baš svakome dopasti.
Dok se u čašama mreška gusto bordo vino, a u vazduhu lebdi miris višnje, pitamo našeg sagovornika o jednom od najpoznatijih vina iz vinarije „Pruna”, specifičnog i jedinstvenog ukusa i mirisa. „Višnja 2015” je čuveno vino od višnje koje je suštinski fermentisani sok dobijen prirodnim ceđenjem najzrelijih i najkvalitetnijih plodova sveže višnje. Predrag kaže da ovaj proizvod spada u kategoriju voćnih vina a proizveden je tehnologijom proizvodnje crvenih vina. „Braničevski okrug, uz Merošinu, spada u najpoznatija područja za proizvodnju sveže oblačinske višnje u Srbiji, a oblačinska višnja je najpoznatiji srpski brend kad je reč o svežem voću na evropskom a i svetskom tržištu. Zato smo odlučili da je bolje da našu vrhunsku sirovinu pretočimo u autentični proizvod umesto da prodajemo sveže voće kao što je to slučaj sa 98 odsto ukupne proizvodnje višnje u Srbiji”, objasnio nam je Predrag kako je nastalo vino od višnje.
Priredile: Milica Jordan i Tamara Zjačić
Ceo tekst pročitajte u teksu Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019.
