Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je danas da će ubuduće čitava Gradska uprava i sva javna komunalna preduzeća u svojim redovnim planovima morati da vode mnogo više računa o očuvanju energije.
On je na svečanoj konferenciji povodom Svetskog dana očuvanja energije, koja je održana u Starom dvoru i u čijem radu su učestvovali predstavnici gradskih sekretarijata i preduzeća, ukazao na značaj kontrole korišćenja i potrošnje energije i uticaj energetske efikasnosti na održivost i globalnost ekosistema života i razvoja.
Događaju su prisustvovali i pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović i načelnica Gradske uprave Sandra Pantelić.
„Bez obzira na to da li je reč o zgradi, garaži, ulici, vrtiću, školi, pozorištu, više pažnje će se posvetiti tome da objekti budu energetski efikasni, kako bismo kao grad dali svoj doprinos očuvanju životne sredine. Pitanje energije je pitanje opstanka planete i čovečanstva, zbog čega skrećemo pažnju na važnost alternativnih i obnovljivih izvora energije. Pitanje energetske sigurnosti za Grad Beograd je prioritet, zbog toga se sve mere i podsticaji fokusiraju na podizanje i buđenje svesti o značaju očuvanja energije, a ciljevi se postavljaju u kontekstu štednje“, istakao je Vesić.
On je podsetio da je Gradski zavod za javno zdravlje nedavno počeo da na svaki sat objavljuje inforamacije o kvalitetu vazduha na teritoriji Beograda i najavio da će od grada dobiti novac za novi softver kako bi mogli da prognoziraju zagađenost, te da će se broj mernih stanica povećati. Vesić se osvrnuo i na preveliku potrošnju zaliha fosilnih goriva u čitavom svetu, kao i na neophodnost okretanju obnovljivim izvorima energije. Suncu, vetru, vodi, biomasi.
„Svi javni objekti ubuduće će morati da budu energetski efikasni, što znači da će se novi objekti graditi kao takvi, a postojeći će morati da se rekonstruišu. Dobar primer za to jeste garaža na Obilićevom vencu, koja je prva „zelena garaža” u ovom delu Evrope. U toku je i izdavanje lokacijskih uslova i građevinske dozvole za saniranje deponije u Vinči, koja nam je veoma važna jer osim što će se otpad reciklirati, tu će se i proizvoditi energija“, istakao je Vesić.
Zamenik gradonačelnika je dodao i da će se u narednom periodu, posredstvom ESCO projekta, ponuditi stotinak javnih zgrada nekome ko je spreman da ih uredi i učini energetski efikasnim, te će one to i postati bez ulaganja iz gradskog budžeta. Insistiraće se i na „zelenim krovovima”, a partneri bi mogli da budu i građani, posredstvom JP „Gradsko stambeno”, koje već radi slične projekte. Očekuje se, naglasio je Vesić, i da zgrade dobiju „energetske pasoše” koji bi definisali njihov status po ovom pitanju.
On je nagovestio i da bi sa nadležnim ministarstvom moglo da se razgovara na temu da se dažbine prema državi, pre svega porez i naknada za građevinsko zemljište, umanje ukoliko neko gradi energetski efikasne zgrade, što bi bio stimulans. Vesić je najavio i promenu rada „Gradske čistoće” u budućnosti, te da će se više prostora posvetiti sortiranju otpada i reciklaži.
„Sva naša preduzeća imaju ulogu u ovome i ubuduće će se raditi na tome da svako od njih čini veću uštedu energije, a da u Beogradu bude više zelenila, kako bismo svi zajedno dali doprinos očuvanju planete“, rekao je Vesić i ukazao da naš glavni grad mora da bude uzor i svim ostalim gradovima u zemlji.
Predstoje i skupštinske odluke u ovom segmentu koje će obavezivati grad, zaključio je Vesić, izražavajući veru da će Beograd popraviti stanje kompletne energetske efikasnosti.
Nina Jandrić, vršilac dužnosti sekretara Sekretarijata za energetiku, koji je organizovao konferenciju u Starom dvoru i postavio štand u Knez Mihailovoj namenjen većoj informisanosti građana, zahvalila je svima na saradnji u ostvarenim projektima i partnerstvu u budućim.
Ona je navela fokus planiranih aktivnosti i to su: veća energetska efikasnost u zgradama javnog sektora, zatim veći angažman javnih komunalnih preduzeća u zakonskoj obavezi očuvanja energije i zaštiti životne sredine, te aktivnosti na podizanju svesti građana o značaju uštede energije u stambenim zgradama, kao i dalje razvijanje Informacionog sistema energetike Beograda.
„Ove godine planiramo da ugradimo solarne panele na Starom DIF-u i u SC „Voždovac”. Energetski pregledi planirani su na 22 gradska objekta, po predlogu gradskih opština, što će biti osnova za energetsku sanaciju, za početak, šest objekata. Očekuje nas i sanacija OŠ „Sveti Sava” u Vrčinu, a u toku je i edukacija u osnovnim i srednjim školama o značaju uštede energije i energetskoj efikasnosti“, najavila je Nina Jandrić.
U toku je i izrada energetske tipologije na teritoriji Beograda, a zakonska obaveza jeste i izrada plana i programa energetske efikasnosti lokalne samouprave, što se donosi na svake tri godine.
Izvor: Grad Beograd
