Nova hrana – čija semenke, godži bobice, noni đus, N-acetil-D-neuraminska kiselina ili ulje antarktičkog krila sve više se koriste u ishrani ljudi kako u Evropskoj uniji tako i u Srbiji.
Sa ciljem potpune bezbednosti i zaštite zdravlja potrošača, u promet na tržištu Srbije može se staviti samo nova hrana ili novi sastojak hrane koji su odobreni na tržištu EU.
Domaći proizvođači i distributeri imaju prelazni rok da do 31. decembra 2019. godine svoje poslovanje usklade sa Pravilnikom o novoj hrani, usaglašenim sa EU propisima.
Pravilnik o novoj hrani usvojen je krajem 2018. godine, a propisom su definisani uslovi prometa, način kontrole, sledljivost i označavanje nove hrane, kao i svi drugi aspekti važni za zdravlje i bezbednost potrošača, istaknuto je u Privrednoj komori Srbiji na prezentaciji Pravilnika.
Ivan Stanković, profesor na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i član Evropskog tela za bezbednost hrane (EFSA) ističe da će sve više u ishrani biti nove hrane sa aspekta nutritivnih vrednosti i benefita za zdravlje, ali i kao sastojci tradicionalne hrane.
Kako je objasnio profesor, nova hrana je hrana koja se nije u značajnoj meri upotrebljavala u ishrani ljudi u EU pre 15. maja 1997. godine kada je doneta prva regulativa.
To je hrana biljnog ili životinjskog porekla, hrana proizvedena od mikroorganizama, gljiva ili algi … Sadašnja regulativa koja se u ovoj oblasti primenjuje u EU stupila je 1. januara 2018. i mi smo se u potpunosti uskladili sa tim propisima, objasnio je Stanković.
Prilikom prvog stavljanja nove hrane na tržište Srbije, podnosi se zahtev Ministarstvu zdravlja za izdavanje dozvole, koju izdaje ministar, na osnovu mišljenja Stručnog saveta, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, objasnila je Mirjana Veljković iz Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja.
Da bi se nova hrana ili novi sastojak hrane stavio na tržište Srbije, mora biti odobren od strane EFSA i da se nalazi na Listi EU o odobrenoj novoj hrani, podsetila je Veljković.
U toku 2019. godine, u prelaznom periodu za primenu Pravilnika, inspekcije Ministarstva zdravlja obavljaće savetodavne kontrole i obilaziti proizvođače i distributere nove hrane i davati im instrukcije kako na najbolji način da poslovanje usklade sa pravilnikom, dodala je ona.
„Sama zainteresovanost kako malih tako i najvećih proizvođača hrane pokazuje koliko je bitno regulisati ovu oblast. Trendovi i navike se menjaju, a to proizvođači svojom inovativnošću za što zdravijim proizvodima prate kako dijetetskim suplementima, tako i prehrambenim proizvodima. Ministarstvo ima krucijalnu ulogu da zaštiti potrošače i pomogne proizvođačima da pravilno u promet stavljaju novu hranu“, rekao je Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS.
Na primer, N-acetil-D-neuraminska kiselina ili ulje, kao novi sastojak hrane nalazi se u zamenama za kompletnu dnevnu ishranu za osobe na dijeti ili aromatizovanim pićima i slično, dok ulje Antarktičkog krila, dobijeno od vrste Euphausia superba, može se kao novi sastojak hrane koristiti u žitnim pločicama, dodacima ishrani.
Na skupu u PKS moglo se čuti da je veliki broj kompanija zainteresovan za proizvodnju nove hrane.
