Glavni grad Norveške je odlučan da iz svog centra polako, ali sigurno, protera automobile.
„Moramo vratiti grad ljudima, da deca mogu da se bezbedno igraju, da ima klupa za starije“, kaže Hana Markusen sedeći na trgu ispred Gradske kuće, koji je odnedavno zatvoren za saobraćaj.
„A za to moramo ukloniti automobil koji uzima nesrazmerno mnogo prostora“, kaže Markusen, gradska ekološka savetnica, odgovorna za urbani razvoj.
Naravno, ne radi se o potpunoj zabrani saobraćaja automobila u centru od 2019. godine.
Oslo je uveo niz destimulativnih, mada nespektakularnih mera: ukidanje 700 parking mesta, uvođenje zona u centru kroz koje nije moguće proći automobilom, pretvaranje nekih ulica u pešačke, poskupljenje gradske takse za puteve.
Rezultat je da se saobraćaj, uključujući popularne električne automobile, sveo na minimum u zoni od 1,9 kvadratnih kilometara u centru grada, gde živi oko 5.500 ljudi, a radi 120.000.
„Godine 2020. većina automobila biće uklonjena iz centra grada. Osim automobila za invalide, drugih neće biti“, rekla je Hana Markusen.
Umesto njih, šire se bašte kafea, ulične klupe i stolovi, biciklističke staze i parkinzi za bicikle i stanice za njihovo iznajmljivanje.
S titulom „Zelena prestonica Evrope“ za 2019. godinu, Oslo računa na čistiji vazduh, na više kulturnih aktivnosti i manje emisije ugljen-dioksida koji namerava da smanji za 95 odsto do 2030. godine.
I drugi gradovi, kaže Markusen, Pariz, Madrid, Brisel i Helsinki napuštaju logiku „sve za automobile“.
Ali ne slažu se svi s tom evolucijom.
„Najtragičnije u tom ratu protiv automobila je što političari napadaju slobodu građana i njihove novčanike“, protestuje Jarle Aabe.
Taj stručnjak za odnose s javnošću izdaje bilten „Da automobilu u Oslu“, a njegova stranica na Fejsbuku ima skoro 23.000 pristalica čiji su komentari ponekad grubi.
„Ljudi strahuju da centar Osla umire, postaje veoma tužno mesto“, kaže on, suprotno zvaničnoj argumentaciji.
„Ne znam kako će se to završiti, ali ne mislim da će biciklisti dolaziti na ulične pozorišne predstave ili plesati u januaru na minus 20 stepeni, po snegu do kolena“, naglašava on.
Biciklisti se, međutim, raduju.
„Biće odlično!“, kaže Khristofer Olsen, fotograf koji svuda po gradu ide biciklom. „Jak je sukob vozača i biciklista“.
„Ali ako potpuno eliminišemo automobil, i dalje treba poboljšati cenu i kvalitet javnog prevoza“, dodaje on.
I tu leži problem. S cenom karte od skoro šest evra, javni prevoz je skup i korisnicima smetaju kašnjenje i kvarovi, posebno kada je vreme hladno.
Nešto više od polovine stanovništva i dalje podržava da u centru grada bude „što je manje moguće automobila“, na šta se neki trgovci mršte.
Nedaleko od Gradske kuće, na trgu zatvorenom za saobraćaj od 1. juna, prodavnica posteljine je očajno prazna.
„Naši klijenti se žale da ne mogu doći“, objašnjava vlasnik Terje Kosma. „Prodajemo robu koja se ne može odneti pod miškom, mnogi zato zavise od automobila.“
Ta prodavnica je do juna imala prihod, a potom ga je nestalo.
Dve susedne prodavnice su već stavile katanac na vrata. Kupci će ubuduće kupovati u posebnim trgovinskim centrima na periferiji grada.
„Restorani, kafei i barovi verovatno imaju dobit, ali ne i specijalizovane prodavnice, gubimo raznolikost“, rekao je Kosma.
Hana Markusen, ekološka savetnica opštine, kaže da ima poverenja.
„S automobilom ili bez njega, morfologija centra grada se vremenom uvek menja“, kaže ona. „Trgovina će nastaviti da napreduje u centrima gradova, gde se kupovina može povezati s odlaskom neku priredbu ili izlaskom u restoran.“
Izvor: Zelena Srbija
