Dok Srbija još uvek preračunava koliko će je milijardi evra koštati početak rada na poglavlju 27 u procesu priključenja EU, makar u jednom delu, Somborci gotovo da mogu da budu potpuno mirni.
Naime, ovaj grad je jedna od malobrojnih sredina u našoj državi koja već 30 godina poseduje postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.
Uređaj je do sada samo delimično iskorišćavao biogas dobijen u tehnološkom procesu prerade otpadnih voda, a zahvaljujući Eksploatacija različitih izvora u proizvodnji zelene energije – X DEGREE, ne samo što će se od viška biogasa proizvoditi električna energija za sopstvene potrebe postrojenja, nego će se u tu svrhu koristiti i druge sirovine.
U projektu osim JKP Vodokanala, kao partneri učestvuju i Univerzitet u Novom Sadu, Fond Evropski poslovi AP Vojvodine, te sa hrvatske strane Vinkovački vodovod i kanalizacija i Poljoprivredni institut iz Osijeka.
– Iz biogasa koji je stvoren u procesu prečišćavanja otpadnih voda dobićemo električnu energiju i ostvariti istovremeno i značajnu uštedu, a s druge strane, doprinećemo očuvanju životne sredine, jer koristimo nusproizvod iz pomenutog procesa – kaže Jasmina Bobić, direktorka JKP Vodokanal.
Projekat X DEGREE, sa budžetom od 1,7 mil EUR jedan je od trenutno najvećih iz tog programa, a od te svote 498.000 EUR dodeljeno je Vodokanalu za nabavku gas generatora i opreme koja će omogućiti bolje iskorišćavanje biogasa i dopunu digestora novom biomasom.
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u upotrebi je od 1985. godine. Prema rečima izvršnog direktora Tehničkog sistema u preduzeću Dušana Đurđevića, nusproizvod ili biogas, odnosno metan, koji se dobija u procesu prečišćavanja otpadnih voda, do sada nije bivao iskorišćen u potpunosti.
Korišćen je za grejanje u sklopu tehnološkog procesa. Značajan višak je ostajao i on je spaljivan, jer nije mogao biti ispuštan u atmosferu.
– Očekujemo da ćemo električnom energijom nastalom na taj način pokriti 30 do 40 odsto naših potreba. Ugradnja gas generatora je prva faza u tom procesu, druga je upotreba novih sirovina, osim kanalizacionog mulja koji je već sada u upotrebi, a to je kukuruzna silaža – napominje Đurđević.
Izvor: eKapija
