Bivši generalni direktor jednog od najvećih britanskih lanaca supermarketa ASDA, Endi Klark izjavio je za Gardijan da bi marketi morali da sarađuju sa ambalažnom industrijom. Milijarde funti koje se ulažu u reciklažu ne uspevaju da reše globalnu krizu povećanja plastike pa se mora naći drugo rešenje. Zato je Klark pozvao supermarkete da prestanu da koriste plastičnu ambalažu.
“Uđite u bilo koji supermarket u Velikoj Britaniji i na policama ćete se susresti sa zidom obojene plastike. Bilo da je u pitanju voće, povrće, meso ili mlečni proizvodi, plastika okružuje sve što kupujemo”, kaže Klark.
On dodaje i to da, bez obzira na to koliko novca je uloženo u reciklažnu industriju, gotovo sve plastične ambalaže pre ili kasnije će stići do deponije ili dna okeana. Jednom kada tamo stigne ostaće na zemlji vekovima.
“Veoma je važno da britanska ambalažna industrija i supermarketi zajedno sarađuju kako bismo „zavrnuli ovu slavinu“, kaže Klark.
Klark je nadgledao procese recikliranja za veće količine plastike i misli da je to krug kome nema kraja. On smatra je neophodan radikalniji pristup kako bi se zaustavio protok plastike.
“Želimo da budućnost naših unuka bude što je više moguće bez plastičnih materijala. I potrošači takođe žele istu stvar, da se poveća svest o teškim posledicama kada je u pitanju neometano zagađenje planete plastikom”, rekao je Klark.
Klark je istakao da bi supermarketi morali da imaju rafove bez plastike kako bi zadovoljili potrebe svojih kupaca, ali i prikazali bogatstvo zamena za plastiku, uključujući i inovacije poput papira od trave. On je podržao kampanju „Plastična planeta“ kao jednu od mera za širenje upotrebe alternativnog pakovanja.
Porast zagađenja plastikom ne pokazuje znake zaustavljanja. Ovogodišnje istraživanje Gardijana je utvrdilo da potrošači širom sveta kupe milion plastičnih boca u minutu, kao i da će se proizvodnja plastike duplirati u narednih 20 godina, a do 2050. će biti četiri puta veća.
U Velikoj Britaniji se od 5 miliona tona proizvedene plastike reciklira manje od trećine (29%). Širom sveta više od 8 miliona tona plastike završi u okeanima, a nedavna studija je pokazala da milijarde ljudi širom sveta piju vodu koja u sebi sadrži i čestice plastike.
Klark je bio svedok koliko su supermarketi ulagali u reciklažu i njeno promovisanje kako bi smanjili količinu plastike, ali nisu uspeli da smanje obim zagađenja plastikom.
Pokušavalo se i sa korišćenjem tanje plastike za boce za mleko, ali to je dovelo do pucanja boca.
„Za razliku od materijala poput aluminijuma i stakla, plastična ambalaža se ne može reciklirati ad infinitum. Većina plastične ambalaže može da se reciklira najviše dva puta pre nego što postane neupotrebljiva.“, kaže Klark.
Klark je istakao ovogodišnju Populusovu anketu koja je pokazala da je četvoro od petoro ispitanika zabrinuto zbog količine plastike koja se baci u Velikoj Britaniji, ali i da 91% ispitanika želi da u supermarketima ima rafove bez plastike.
„Već godinama smo u mogućnosti da recikliramo plastiku, a ona i dalje ostaje kao kazna na planeti. Recikliranje nikada neće ponudi trajno rešenje za ovu krizu – mi kao prvo moramo da koristimo manje plastike.“
„Sjajna stvar u vezi sa ovim rafom bez plastike je to što bi on mogao da podstakne inovacije u pakovanju mnogih različitih proizvoda i da uštede vreme potrošačima, kojima je zaštita životne sredine bitna, u traženju ekološki prihvatljivih proizvoda.“
Između 5 i 13 miliona tona plastike iscuri u okeane svake godine i to u sebe unose morski organizmi, a prema istraživanju koje je uradila Fondacija Elen MekArtur do 2050. će okeani sadržati više plastike nego što je ukupna težina riba.
Naučnici sa univerziteta Gent u Belgiji su nedavno izračunali da ljudi koji redovno konzumiraju morske plodove unesu i do 11.000 delića plastike svake godine. Rezultati sa Plimut univerziteta od prošle godine su pokazali da trećina ulovljene ribe u Velikoj Britaniji u sebi sadrži čestice plastike.
(Guardian)
