Vest da je irski parlament odobrio plan ukidanja investiranja u crpljenje i korišćenje fosilnih energenata – uglja, nafte i gasa – u zemljama regije propraćena je sasvim ovlaš i nije izazvala gotovo nikakvu pažnju. Ali, ova istorijska odluka irskog parlamenta, kojom se napokon počinju sprovoditi direktive Evropske unije o povećanju proizvodnje energije iz obnovljivih i ekološki prihvatljivih izvora imaće velike i dugoročne posledice na energetsku politiku Evrope i sveta.
Izbacivanje upotrebe fosilnih goriva iz proizvodnje energije, bilo da je reč o električnoj, toplotnoj ili pogonskoj, jedan je od najvažnijih razvojnih planova Evropske unije, a ekološki standardi koje zajednica nameće imaju za cilj da obezbede energetsku nezavisnost i ekološku sigurnost.
Zemlje regije zapadnog Balkana i Hrvatska, kao jedina regionalna članica Evropske unije, imaju obavezu uvoditi evropske ekološke standarde i pridržavati se direktiva o korišćenju fosilnih goriva u proizvodnji energije, a svako odstupanje od preporuka trebalo bi se doživljavati kao otvoreno ignorisanje regulativa. Pa iako se uputstva Evropske unije čak i laiku čine logičnim i opravdanim, u zemljama regije sasvim malo se drži do principa ograničavanja upotrebe fosilnih goriva za proizvodnju energije.
Predsednik saveza za energetiku Hrvatske gospodin Tomislav Marjanović kaže da je u Hrvatskoj od ukupne količine proizvedene električne energije samo deset odsto dobijeno iz obnovljivih izvora energije, a da se najveća količina električne energije, proizvedene u Hrvatskoj, dobija iz rada hidroelektrana.
Prema pokazateljima iz poslednjeg izveštaja o stanju elektroenergetskog sistema Republike Hrvatske iz 2015. godine vidljivo je kako je na godišnjem nivou proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije u sistemu podsticaja iznosila 1,1 TWh tj. 10,9 odsto u odnosu na ukupnu proizvodnju električne energije. Preostalih 9 TWh tj. 89,1 odsto Republika Hrvatska proizvela je iz drugih izvora, a u najvećoj meri putem hidroelektrana, istakao je gospodin Marjanović.
Pa iako se procentualno veoma mali deo električne energije dobija iskorišćavanjem obnovljivih izvora energije, Marjanović pojašnjava kako je Hrvatska opredeljena da razvija „zelenu ekonomiju“ jer je to, između ostalog, jedan od kvalitetnijih načina da se podstakne razvoj lokalne ekonomije. Ipak, napominje da Hrvatska, verovatno, nikada neće napustiti korišćenje fosilnih goriva.
Tranzicija na „zelenu ekonomiju“ je uvek trošak za društvo u celini, a pozitivan učinak se može očekivati tek dugoročno kada ulaganje u izgradnju postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije i postrojenja sa visoko efikasnom kogeneracijom bude rezultiralo isporukom električne energije manjeg troška nego uvozom električne energije s ostalih tržišta električne energije. Potrebno je istaknuti da je takva električna energija proizvedena lokalno i doprinosi zapošljavanju i rastu ekonomije. Ipak, kratkoročno se ne može očekivati kako će Republika Hrvatska u potpunosti napustiti proizvodnju električne energije iz fosilnih goriva, jasan je Marjanović.
Fosilna goriva glavni su energent za proizvodnju energije u Srbiji, objašnjava u razgovoru za Al Jazeeru glavna urednica Energetskog portala Srbije gospođa Nevena Đukić, navodeći podatak da se iz obnovljivih izvora energije dobija svega 21 odsto od ukupno proizvedene energije u zemlji. Do 2020. godine Srbija bi trebalo da ima 27 odsto električne energije dobijene iz obnovljivih izvora energije, kaže Đukić, dodajući kako su slabe šanse da se u sledećih trideset godina korišćenje fosilnih goriva potpuno izbaci iz upotrebe.
Na primer, prema podacima sa sajta EPS-a, ukupna instalisana snaga kapaciteta za proizvodnju električne energije kojom raspolaže EPS (bez Kosova i Metohije) iznosi ukupno 8.359 MW, i to u termoelektranama na lignit 5.171 MW, u termoelektranama-toplanama na gas i tečna goriva 353 MW i u hidroelektranama 2.835 MW. Pored navedih elektrana, veliki zagađivači životne sredine su i toplane koje koriste fosilna goriva za proizvodnju toplotne energije. Najveći proizvođač Beogradske elektrane proizvodi nešto manje od 3.000 MW toplotne energije, od čega 99 odsto energije se dobija iz fosilnih goriva (prirodni gas, mazut, ugalj). Ono na šta Republika Srbija treba da usmeri svoje snage je modernizacija sistema na fosilna goriva koji treba da budu usklađeni sa EU standardima, kao što je nedavno započeta modernizacija TE Kostolac B. Pored toga, u procesu je i izgradnja trećeg bloka na elektrani Kostolac B u saradnji sa kineskim partnerima, ističe Đukić.
Kada sagleda šta je sve neophodno učiniti kako bi se fosilna goriva u potpunosti izbacila iz procesa proizvodnje energije Đukić sa skepticizmom gleda na mogućnost da se irski energetski scenario primeni u Srbiji.
Prelazak na veće korišćenje obnovljivih izvora iziskuje nove investicije i bolju investicionu klimu regiona, prilagođavanje zakonodavstva, povećanja subvencija i davanja feed–in tarifa objektima OIE-a. Trenutno, prema zvaničnim podacima Ministarstva rudarstva i energetike, status povlašćenog proizvođača električne energije su ostvarile privatne kompanije ili fizička lica sa skoro ukupno 80 MW. Ovi projekti su podeljeni prema vrsti obnovljivih izvora. Ukupno instalisana snaga iz hidro-potencijala iznosi 43,6 MW, a iz solarnih elektrana na zemlji je 5,3MW, dok je na krovovima nešto manje od 3,5MW. Trenutna iskorišćenost vetro-potencijala je 17 MW. Do sada je realizovano ukupno 10,3 MW biogasnih postrojenja. Iz svega ovoga navedenog, jasno je da se u Srbiji neće skorije desiti scenario koji planira Republika Irska, a to je potpuno odbacivanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije, jasna je Đukić.
Ništa bolja situacija nije ni u Crnoj Gori koja svoje energetske strategije bazira na iskorišćavanju uglja, pojašnjava gospođa Sanja Orlandić iz nevladine organizacije Green Home, navodeći kao najnegativniji primer planove za proširivanje termoelektrane u Pljevljima.
Što se tiče ciljeva Crne Gore za korišćenje energije iz uglja, oni su još uvijek u opticaju u svim našim strategijama i dokumentima. U najnovijoj strategiji energetike do 2030. godine, koja je donesena pre par godina, planira se upotreba i izgradnja drugog bloka termoelektrane u Pljevljima i u toku su jako intenzivni pregovori povodom građenja termoelektrane. Skoda Praha, češka firma, pobedila je na tenderu i trenutno ta firma traži finansijsku podršku kako bi se pristupilo izradi same termoelektrane. U Pljevljima postoji već jedna termoelektrana, koja je počela sa radom 1982. godine i tada je građanima Pljevalja bila obećana toplifikacija celog grada. Međutim, ni nakon trideset godina do toplifikacije nije došlo. Ekološka situacija je alarmantna, a zagađenja su jako visoka, naročito u zimskom periodu. Emisije sumpor dioksida u zadnje vreme jako su visoke, tačnije bile su najviše od kada Agencija za zaštitu životne sredine radi ova merenja. Izdato je upozorenje građanima da ne izlaze na ulice i ne otvaraju prozore.
Sve strategije za razvoj pogona za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Crnoj Gori su samo deklarativnog tipa, kaže Orlandić ističući još jednom Pljevlju kao negativan primer korišćenja fosilnih goriva za dobijanje energije.
Na žalost, te se opcije za sada veoma slabo razvijaju. Kratkoročni i dugoročni planovi nisu zasnovani na tome da se koriste neki drugi izvori energije. Pre dve godine se počelo sa raspodelom peleta u Pljevljima, ali jako malom broju domaćinstava i uz neke određene subvencije. Ono što je još problem u ovom gradu jeste da sva domaćinstva za ogrev koriste ugalj i da je to još jedan dodatni izvor zagađenja. Naša država planira da smanji to zagađenje izgradnjom druge termoelektrane koja bi bila po najsavremenijim tehnologijama, međutim predstavnici i lokalnih nevladinih organizacija iz cele Crne Gore smatraju, što je i logično, da to ne može biti rešenje, ni ekološko ni energetsko, za situaciju u Pljevljima, zaključuje Orlandić.
Konačno, ni Bosna i Hercegovina se ne može pohvaliti strategijom prevazilaženja upotrebe fosilnih goriva u proizvodnji energije, kaže gospođa Džemila Agić iz Centra za ekologiju i energiju iz Tuzle. Najveći deo energije, posebno električne, BiH dobija iz termoelektrana koje rade na principu spaljivanja uglja i iz nekolicine velikih hidroelektrana, koje se baziraju na ekološki neprihvatljivom crpljenju vodenog potencijala zemlje.
One koje su ubrajaju u obnovljivi izvor energije, male hidrocentrale, zatim proizvodnja električne energije iz Sunca to je još uvijek na nekom početku, ali recimo u zadnjim godinama osetila se mala ekspanzija, posebno solarnih elektrana. Ono što je loše je što nije dobro osmišljen način subvencionisanja ili podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije, a razlog je zato što su naše vlasti i političari još uvek fokusirani na fosilna goriva. Svu svoju pažnju usmeravaju na podsticanje ili odobravanje proizvodnje električne energije iz uglja sa nekim opravdanjem da na taj način žele sačuvati radna mesta, koristiti postojeću pamet, jer su naši ljudi navikli da se bave tim poslom. Kao da mi nemamo inženjere koji se bave i svim tim novim tehnologijama i koji bi uz malo podrške mogli naučiti sve te nove tehnologije. Kao da mi zavisimo od par inženjera koji su naučili samo da rade jedan posao. Mislim da to nema opravdanja i da se moramo fokusirati ili orijentisati prema održivim rešenjima i okrenuti se obnovljivim izvorima energije. Gledajući BiH, teško je to očekivati kada uzmemo u obzir kakvi nas političari vode, jer sva diskusija o obnovljivim izvorima energije se nekako guši i usmerava prema fosilnim gorivima. Ja bih rekla da je to više interes nekakvog malog broja pojedinaca i zbog njih se politika razvija ili nekako planira u tom smeru.
Stav bh. političkih zvaničnika Agić ne razume i čini joj se kao da političari u BiH misle da će im, zbog nekih sada tajnih razloga, nepoštovanje direktiva i smernica biti oprošteno.
Kod nas još uvijek kao da žele iskoristiti priliku dok nismo u EU u da naprave energetska postrojenja koja će koristiti ugalj. Isto kao da očekuju da će neko reći – sad vi radite sa fosilnim gorivima, mi ćemo to prihvatiti, ili emitujte i CO2 i sumpor-dioksid i druge gasove, i mi ćemo to vama oprostiti; ili su možda naivni pa da tako misle, a možda se može reći -neka se napravi – pa ih posle apsolutno ne interesuje šta će se desiti, jer je možda njima u ovom trenutku važno, zbog nečega, da se sredstva investiraju u nešto što nije ekonomski opravdano, zaključuje Agić.
Nerealno je očekivati da će u skorijoj budućnosti u zemljama regiona biti uveden najavljeni irski model po kojem će se fosilna goriva potpuno izbaciti iz procesa proizvodnje energije, kažu sagovornici Al Jazeere.
izvor: balkans.aljazeera.net
autor: Jasmin Agić
