Godinu dana nakon usvajanja Paketa o cirkularnoj ekonomiji, Komisija izveštava o sprovođenju i napretku ključnih inicijativa iz Akcionog plana za 2015.
Komisija je takođe:
1. Preduzela dalje mere uspostavljanjem platforme za finansijsku podršku cirkularnoj ekonomiji sa Evropskom investicionom bankom (EIB) kako bi povezala investitore i inovatore,
2. Dala smernice državama članicama za pretvaranje otpada u energiju i
3. Predložila ciljano unapređenje zakonodavstva o određenim opasnim supstancama u električnoj i elektronskoj opremi.
Prvi potpredsednik Frans Timermans, nadležan za održivi razvoj, izjavio je: „Razvoj cirkularne ekonomije u Evropi je jedan od Komisijinih ključnih prioriteta. Ostvarili smo dobar napredak i planiramo nove inicijative za 2017. Zatvaramo krug dizajna, proizvodnje, potrošnje i upravljanja otpadom te na taj način stvaramo zelenu, cirkularnu i konkurentnu Evropu.”
Potpredsednik Jirki Katainen, nadležan za radna mesta, rast, investicije i konkurentnost, izjavio je: „Nadovezujući se na postignuća Junkerovog Investicionog plana, zadovoljstvo mi je što ponovo sarađujemo sa EIB-om na povezivanju investitora i inovatora. Cilj nam je da povećamo ulaganja, kako javna tako i privatna, u cirkularnu ekonomiju. To često podrazumeva stvaranje novih poslovnih modela za koje mogu biti neophodni novi i inovativni načini finansiranja. Ova nova platforma je sjajan alat za podizanje svesti o velikom poslovnom potencijalu projekata cirkularne ekonomije što bi dovelo do povećanja sredstava za njihovo finansiranje. Cirkularna ekonomija je važan činilac modernizacije evropske privrede. Na pravom smo putu da ostvarimo održivu promenu.”
Potpredsednik EIB-a Džonatan Tejlor, nadležan za finansiranje projekata u oblasti životne sredine, klimatska pitanja i cirkularnu ekonomiju, izjavio je: „EIB sa zadovoljstvom udružuje finansijsku podršku i stručnost sa Evropskom komisijom kako bi podigla cirkularnu ekonomiju na viši nivo. Kao najveći kreditor u oblasti klimatske politike na svetu, sa preko 19 milijardi evra ulaganja godišnje, na cirkularnu ekonomiju gledamo kao na ključ za poništavanje klimatskih promena, održivije iskorišćavanje ograničenih resursa naše planete i doprinos rastu u Evropi. Da bismo ubrzali taj prelazak, nastavićemo da savetujemo i ulažemo sve više u inovativne poslovne modele cirkularne ekonomije i nove tehnologije kao i tradicionalnije projekte u pogledu efikasnosti resursa. Nova platforma za finansijsku pordšku cirkularnoj ekonomiji će biti ključni alat za podizanje svesti i finansiranje projekata cirkularne ekonomije.”
Nadovezujući se na zamah Investicionog plana za Evropu koji je već mobilisao ulaganja od 164 milijarde evra do kraja 2016, platforma za finansiranje cirkularne ekonomije će poboljšati veze između postojećih instrumenata, poput Evropskog fonda za strateška ulaganja i InnovFin-a, inicijative koju podržava Horizon 2020, čime će biti omogućen razvoj novih finansijskih instrumenata za projekte cirkularne ekonomije. Platforma će povezati Komisiju, EIB, nacionalne razvojne banke, institucionalne investitore i druge zainteresovane strane. Osim toga, platforma će podići svest o prilikama za ulaganje u okviru cirkularne ekonomije i promovisati najbolje prakse između potencijalnih promotera, analizirati projekte i finansijske potrebe, te imati savetodavnu ulogu u pogledu strukturiranja i mogućnosti finansiranja.
Prošlonedeljnim Saopštenjem o ulozi procesa pretvaranja otpada u energiju u okviru cirkularne ekonomije Komisija naglašava prednosti ovog malog ali inovativnog dela nacionalne kombinacije izvora energije. Saopštenje daje smernice državama članicama za postizanje prave ravnoteže kapaciteta stvaranja energije iz otpada, a ističe i ulogu hijerarhije otpada prema održivosti i daje najveći prioritet sprečavanju stvaranja otpada i reciklaži. Ono doprinosi optimiziranju doprinosa država članica energetskoj uniji i iskorišćavanju mogućnosti za prekogranično partnerstvo u slučaju kada je to prikladno i u skladu sa ciljevima zaštite životne sredine.
Paket koji je Komisija u petak usvojila sadrži i predlog za ažuriranje zakonodavstva kako bi se ograničila upotreba određenih opasnih supstanci u električnoj i elektronskoj opremi (Direktiva RoHS). Predlog promoviše zamenu opasnih materijala kako bi recikliranje komponenti postalo profitabilnije. Predloženim promenama se dodatno podstiču aktivnosti na tržištu korišćene robe (npr. preprodaja) i popravka električne i elektronske opreme. Procenjuje se da će se ovim merama sprečiti nastanak više od 3.000 tona opasnog otpada godišnje u EU i uštedeti energija i sirovine. Procene pokazuju da se u sektoru zdravstva može uštedeti oko 170 miliona evra na troškovima zdravstvene zaštite.
Konačno, u svom izveštaju o napretku od prošle godine Komisija navodi ključne mere u oblastima poput otpada, ekološkog dizajna i organskog đubriva i u vezi sa pitanjima bacanja hrane, garancija za robu široke potrošnje, inovacija i investicija. Principi cirkularne ekonomije su postepeno integrisani u najbolje prakse u industriji, zelene javne nabavke, upotrebu sredstava kohezione politike kao i kroz nove inicijative u sektorima građevinarstva i voda. Kako bi se na terenu ostvario prelazak na cirkularnu ekonomiiju, Komisija poziva Evropski parlament i Savet da nastave postupak usvajanja predloga zakona o otpadu u skladu sa Zajedničkom deklaracijom o zakonodavnim prioritetima EU za 2017. Komisija će ove godine nastaviti da ispunjava obećanja u okviru akcionog plana za cirkularnu ekonomiju iznošenjem predloga za strategiju o plastici, okvirom za nadzor cirkularne ekonomije i predloga za promociju recikliranja vode.
Izvor: europa.rs
