Pregrevanje gradova i letnje energetsko siromaštvo

Analize klimatologa koje su obradile statističke podatke u okviru od 1960. do 2023. godine za Bosnu i Hercegovinu ukazuju na kontinuiran trend u povećanju broja veoma vrelih letnjih dana sa temperaturama iznad 35 °C, a približno 4-8 dana po dekadi, sa projekcijama da će u ovom veku taj trend dodatno rasti. Od početka 2000-ih, ceo region Zapadnog Balkana beleži povećanje učestalosti ekstremnih toplotnih događaja, istovremeno sa smanjenjem ekstremnih hladnoća. Gradovi su posebno osetljivi na ovakve promene, a njihova ranjivost raste s urbanizacijom, povećanjem gustine gradnje i pritiskom na zelene površine. Istraživanja gradova Zapadnog Balkana ukazuju na širenje izgrađenih i drugih veštačkih površina, često na račun prirodnih, poluprirodnih i poljoprivrednih zona, dok u pojedinim urbanim sredinama brza izgradnja dovodi do gubitka i fragmentacije zelenila.

Urbana morfologija značajno utiče na intenzitet pregrevanja. Visoke i zbijene zgrade u uskim ulicama formiraju „ulične kanjone” u kojima se sunčevo zračenje apsorbuje i reflektuje između fasada i kolovoza, dok ograničen pogled ka nebu usporava noćno hlađenje. Istovremeno, kompaktni građevinski blokovi mogu ograničiti prirodno strujanje vazduha, a nedostatak drveća smanjuje zasenjenje i prirodno hlađenje evapotranspiracijom . U gradskim sredinama ovaj problem je dodatno povezan sa kvalitetom vazduha. Kada je prirodno strujanje oslabljeno, izduvni gasovi, prašina i druge zagađujuće materije mogu se duže zadržavati u prizemnim slojevima atmosfere. U uslovima kada je spoljašnji vazduh istovremeno vruć i zagađen, mogućnost prirodnog rashlađivanja prostora otvaranjem prozora postaje ograničena, čime raste zavisnost od mehaničkog hlađenja. Tokom zime, slična urbana morfologija može imati drugačije posledice: temperaturne inverzije, slab vetar i povećane emisije iz saobraćaja i individualnih ložišta mogu doprineti dužem zadržavanju zagađujućih materija u prizemnim slojevima. Na taj način urbana forma, kvalitet vazduha i energetske potrebe zgrada postaju međusobno povezani problemi.

U FOKUSU:

• Apel vozačima: Za samo sat vremena temperatura u automobilu može dostići 50 stepeni
• Cool Roof sistemi kao rešenje za urbana toplotna ostrva
• Sateliti i laseri pomažu Austriji da preciznije prati stanje zelenih površina

Pritisak na zelene površine nije samo pitanje estetike i kvaliteta javnog prostora već direktno utiče na sposobnost gradova da se prilagode rastućim temperaturama, očuvaju prihvatljiv kvalitet vazduha i ograniče potrebu za mehaničkim hlađenjem. Zbog toga su potrebne urbanističke politike koje istovremeno regulišu gustinu gradnje, štite i proširuju zelenu infrastrukturu i čuvaju prirodne pravce provetravanja. Dodatni izazov predstavlja činjenica da pojedini veći i srednje veliki gradovi Zapadnog Balkana, poput Banja Luke, Sarajeva i Skoplja, još nisu okončali usvajanje novih generalnih urbanističkih planova, dok se u Mostaru razvoj prostora i dalje oslanja na kombinaciju prostornog i regulacionih planova. To može otežati sistemsko uključivanje mera klimatske adaptacije, zelene infrastrukture i ublažavanja urbanog toplotnog ostrva u dugoročno planiranje razvoja gradova. Urbano pregrevanje direktno se odražava i na energetske potrebe zgrada. Zagrevanje izgrađenih površina tokom dana povećava potrebu za hlađenjem unutrašnjih prostora, naročito u gusto izgrađenim urbanim zonama. Posebno su ranjive energetski neefikasne zgrade sa slabom izolacijom, nedovoljnom zaštitom od sunčevog zračenja i neefikasnim sistemima hlađenja, jer se brže pregrevaju i zahtevaju više energije za održavanje prihvatljivog unutrašnjeg komfora. Problem je dodatno izražen u sredinama sa povišenim zagađenjem vazduha, gde su mogućnosti prirodne ventilacije i noćnog rashlađivanja ograničene.

Potrošnja energije za hlađenje poslednjih godina beleži snažan rast. Na globalnom nivou, potrošnja energije za hlađenje prostora više nego se utrostručila od 1990. godine, dok rast broja klimatizacionih uređaja i sve učestaliji toplotni talasi dodatno povećavaju vršnu potražnju za električnom energijom. U Evropskoj uniji ovaj trend je takođe izražen: potrošnja energije za hlađenje u domaćinstvima povećana je sa 40,5 hiljada TJ u 2018. na 80,4 hiljade TJ u 2024. godini, odnosno gotovo je udvostručena za šest godina. Rast potrebe za hlađenjem postaje i pitanje sigurnosti snabdevanja. Vrhovi potrošnje javljaju se tokom perioda ekstremnih temperatura, upravo kada su pojedini delovi elektroenergetskog sistema pod dodatnim opterećenjem. Visoke temperature mogu smanjiti efikasnost termoelektrana i ograničiti raspoloživost vode za njihovo hlađenje i proizvodnju u hidroelektranama, dok istovremeno raste potražnja za električnom energijom za klimatizaciju. Posledice ovog trenda vidljive su i na Zapadnom Balkanu, gde su tokom toplotnih talasa 2024. godine zabeleženi veliki poremećaji u snabdevanju i rekordne vrednosti potražnje za električnom energijom u pojedinim zemljama.

Prof. dr Petar M. Gvero, Univerzitet u Banjoj Luci, Mašinski fakultet

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA GRADNJA.